Балкански рат

Страна 220

&АЛКАНСКИ РАТ

број 14

Кз нове Брбћје

Црква Св. Спаса у Скопљу

Саборни храм српски Св. Спаса у Скопљу знаменат је по своме скупоценом уметничком иконостасу, чију смо сдику донели у ранијем броју. Иначе сама црква ни по чем не нада у очи и грађена је по типу других наших цркава прављених под Турцима, који нису дозвољавали, да хришћански Божји храмови својом величином и лепотом одвајају од њихових џамија. Црква је више у земљи. Грађевина не представља никакву вредиост, али је богомоља у врдо великом поштовању код народа далеке околине. Црква Св. Спаеа је доста имућна. Пред црквом се види гроб и епомепик много заслужног родољуба, првог Србина митрополита сконљанског, блаженоупокојеног оца Фермилијзна. ВорОа с Цавид оашом Кота 452, попожај лред Цавид Пашоп, 15. парта 1913. године. Наша предсгражна линија дотерала је до коте 452 док се пред нама, на коти 500, налазила предстражна линија Турака, који су долазили од југа. Ове предстраже биле су ради зашгите од побуњених Арнаута. али како приметисмо, после угушене побуне, да туда крстаре турске коњичке патроле, од којих је једна и заробљена, видесмо да се налазимо пред регуларним непријатељем, пред Џавид Пашом, О јачини турских трупа на основу добивених података т. ј. турских заробљеника, није се могло никако сазнати право стање, јер је сваки друкчије говорио, те се морало само насилним извиђањем, борбом то утврдити. У том циљу је 11. марта упућена једна чета 1. прекобројног пука, да донесе тачне податке. Турци се овом нису надали, па и ако су били бројно јачи, повукли су се са положаја, са коте 600, назад, ка взрошици Љуш-

ми, која лежи на 5 км. од коте 500. Но еутра дан, 12 марта, пођу из Љушме два табора да Поврате сВој стари положај коту 500 ? те натерају нашу чету на одступање. Наши се врло вешто повукоше ка коти 452 и благо* дарећи вештини официра који је то извео, сачувани су животи многих наших синова, који су му били пове рени. Кота 452 налази се пред селом Балогат, које има телефонску везу са главнином пука, који се тада налазио на гребену Душка те командир телефонски извегти команданта о надмоћности турске војске с примедбом, да би му требало појачање одмахда се пошље Према оваком мишљењу командира, буде упућена на положај једна чета и један топ. Рано ујутру, већ су турске трупз почеле наступати ка коти 452 али после кратке борбе буду одбивени и повуку се на свој стари положај. При овој борби, турска пешадија била је заштићена арти љеријом и митраљезима, који су се затворили у једну сеоску кућу, одакле су успешно дејствовали, док нису ућуткани са неколико метака из нашега топа. Пошто су се Турци повукли, командир извести ко манданта о току борбе, губитцима, и осталом, ставивши на крају извештаја мишљење, да би требало послаги још појачања, пошто се лепо видело прикупљање турске војске на коти 500, и спремање за мапад. Одмах је упућена још једна чета и 2 митраљеза. То појачање стигло је на положај 12 марта око 4 сата по подне. Официри су догледима посматрали турске поло ,жаје и груписање и појачавање њихових трупа, које су 'се налазиле на 4—5 км. од коте 500 док су се наше на лазиле на 25—30 км. Неколико млађих официра пред лагали су да се Турци ноћу нападну, и на тај начин са положаја одагнају, док су други то спремање Турака олако узимали, не придајући никаква значаја томе, били противни ноћном нападу, мислећи да је боље, да чекају да Турци крену напред Како је мрак пао почето је утврђивање положаја, што је било од неоцењене вред ности у сутрашњој борби. Ноћ ]е прошла на миру, дпвне албанске планине привлачиле су нас, да уживамо у њиховој дивљини, ми смо искоришћавали слободне часове уживајући у красној природи ових дивљих предела. Пред зору, око 4 часа чуло се пушкарање између наших мртвих стража и турске војске. која је с планом предузела напад на наш поло жај. Пуцњава се постепено почела развијати, све јаче и јаче, да у 8 часова достигне кулминацију, да се претвори у паклено фијукање куршума, рику топова, моногоне песме митраљеза и узвике људи, који су се и са једне и са друге стране јуначки борили. Пошто су Турци врло добро познавали положај то су своју главну силу сконцентрисали на наше десно крило, које је било најслабије. Кад су се примакли на 7 -800 метара, трубе засвираше, што је био знак да артиљерија почне дејство против нас, помажући своје трупе; срећа је била велика што су готово сви метци на/иа нгмењени падали иза нас. т. ј пребацивали су а једна граната, која међу нас паде, на нашу превелику радост није се ни распрсла, те тако од артиљерије њихове бесмо сигурни, пошто нису смели покушавати са подбацивањем, јер су се бојали да своје војнике не туку Да су Турци имали тачно одстојање до нашег положаја, они би нас са својим артиљерцима лепо са хранили, пошто смо ту били врло густо распоређени због теренских тешкоћа. Турску пешадију у овом нападу штитипи су то пови и 2 митраљеза, од којих је један брзо ућуткан док је други још дејствовао са даљине од 300 метара према нашем фронту; али, наш топџија, знајући сву опасност ове паклене машине, појурио је, да ућутка и ову кери цу, која је почелд да наноси квара нашим трупама сручивши на њ неколико шрапнелских зрна. Наша пешадија држала се уиорно на положају а добила је и наређење, да положај не сме напустити, цену најскупљих жртава. Турци су надирали, и једнш'