Балкански рат

Страна 219

Број 14

У СЛИЦИ И РНЧИ

Дубровчани , У име те свете задужбине отаца нашијех, позившемо вас да пружите оиет мелем самилости и помоћи онима који још увијек умиру за прст часпл и слободу златну. Дубровниче! Повиј ране брзћи е да им твој дарак рече: Ово ти шаље, као онда, наша Вјера, наше Срце, — наше Хриди.“ И Дубровчани су се одазвали онако како би се одазвали њихови славом увенчани претци. Дубровник у коме је најдуже царовала српска Слобода који је вековима стајао Слободан и Напредан у пркос силним и моћним суседима. поштује традиције својих старих, и заслужује и по прошлости и по садашњости, да се с њиме упознамо. Тога ради данас доносимо три слике из њега Прва представља чаробно дубровачко пристаниште Груж и Ријеку Дубровачку, где су летњиковци славне властеле, друга представља град и градско пристаниште, место па коме се искрцао Душан Силни, када је Дубровник походио, а трећа слика пред ставља Кнежеву Палату, која је најзнаме нитија и највеће вредности јавна грађевина у Српству.

СВЕД01 ДУБР0ВА1Е ВБЛН411

Кнежев двор у Дубровнику

|Б811ан Онадра

Бргаднр, Бсрдор Јанко Вукотоћ ЗАПОВЕДНИК ЦРНОГОРСКЕ ВОЈСКЕ НОД СКАДРОМ Уз бригадира Мартиновика бригадир Вукотић најбољи је војсковођа црногорски. Своје војничко образовање добио је у Италији, а храброст, умешност у вођењу вој* сне и војничку спретност показао је нрешавши са својим одредом Тару и Лим и заузевши Бело Поље, Беране, Плав, Гусиње, Пећ и Свете Дечане. После тих успеха паименован је за начелвика штаба Брховне Команде под Скадром, а када се српска војска повукла испред Скадра бригадиру Вукотићу поверена је команда над црногорском опсадном војском. Он је воДио преговоре за предају Скадра и много допринео, да је Скадар данас српски. Бригадир Јанко рођен је пз '1ева, син је чувеног сердара Станка Машанова, а братић је краљице Милене. По свршеном школовању у Итзлији ступио је у црногор-

ску војску 1885. Бистар, проницава духа, школован пун воље за рад, а уз то из старе сердарске куће Вукотића, сердар Јанко је врло брзо напредовао у војсци и 1901). постао је министар војни. За време анексионе кризе долазио је у нарочитој мисији у геоград, где је одушевљено дочекап. Том приликом ауетријске власти су га задржале у Загребу и претресле, али нису нашле оно што су тражиле. У новратку из Београда бригадир Јанко се вратио у Црну Гору, да би избегао шиканирање, преко новопазарског санџака, те је том приликом лично нроучио теренске прилике краја, кроз који је у овоме рату победоносно водио своју војску. 11 а увреду, која му је као изасланику владара Црне Горе нанета у Загребу бригадир Јанко је одговорио тиме, што је вратио у Беч звезду ордена Гвоздепе Круне, кејом ја раније одликован. Јуначке прси ђенерала Јанка украшене су многобројним црногорским, српским и страним орденима, а нај, милије ће му одликовање бити уз златну Обилића медбљу коју је с.коро добио, и свеопште признање српског народа. !ш 1Ш српскз пајка Мати пок. артиљериског капетана 1. класе Рад. Свет. Никетића, славно палог при освојењу Новога Пазара, која је у њему изгубила, у рату за ослобођење нотлачене, српске браће, јединца сина, тешко је погођена страшном несрећом, која јој је дом исконала. Она лежи болна преболна. Сродници и пријатељи походе је и теше, трудећи ее евојски да јој ублаже љути јад, Један пријатељ почео је тешити говорећи, како јој је син погинуо у борби за свети аманет српскога племена, за ослобођење иеослобођене браће, за славу и величину српскога имена. Једлом речи, трудио се усрдно и пријатељски да јој ублажи преголеми, вечни, матерински јад. Тепшо оболела старица, бледа као смрт, напрежући се као да ће пустити из груди последњи дах, одупре се о бодне и увеле руке, попридиже се на болесничком узглављу и рече тешитељу: За то га ,/е маЈка и родила\... И одмах, болна, клону на узглавље, Таио жали сриска мајка\...