Балкански рат

Страна 235

Број 15

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Ц Ваљш р Јадрана — Ба дринскои дишшјом другог повива — (и Наши су остали у вароши на десној, а Црногорци на левој обали Крена, речице, која тече кроз средину Ђаковице. Ђакозица је била некад чисто српска варош у XVIII пак веку још, Ђжовчца јз била средиште српске просвете и културе и таца је у њој била и српска богослови;а. Сада Ђаковица имаде 2000 домова “од којих 116 српских а само 24 католичких Остало је" све сам мухамеданац Арнаутин Она је постала средиште њихових главара и њихове анархије. Ђаковички Арнаути сутако опасни зликовци, да су и поједини султани удешавали своју политику према мигу из Ђаковице. За њих је нај бољи Султан био Абдул Хамид, ]ер им је он највише гледао кроз прсте. Младотурке ови Ђаковички зликовци мрзе из диа душе, што су оборили овог њиховог добротвора и тиме их у неколико спречили, да гоне јадно робљз — српску рају У Ђаковици је и гроб Мехмед Али паше, кога су Арнаути Ђаковички убили, када је дошао по одлуци, Берлинског Конгресз, да утврди границу између Турске и Црне Горе. Срби се сад у Ђаковици баве већином занатима и земљорадњом, а Арнаути пљачком и трговином. О к о л ина Ђаковице је веома плодна висораван. Улице су им нежсте и муку смо мучили да их мало у ред доведемо. Наш батаљон кантоновао је у новој турској касарни у близнни варо ши Ова касарна тек је сазидана и на њој није било врата и нрозора. али је ипак била згоднија за становање но о с т ат и на пол.у на мразу и снегу. Октобра 27. дошао је у Ђзковицу ђенерал Живковић заједно са, својим штабом. Наша пак дивизија добила је око 2. часа по поноћи и разделила сваком војнику по 2 хлеба, наредивши да нам то треба да траје најмање 3 дана, јер се сутра рано крећемо — на море. Ах! Каква дивна наредба, поћи ћемо на море! Видећемо српско море! Војници су ћућорили целу ноћ, објашњавајући један другоме шта је то море. Седећи тако поред ватре многи су: миц по миц, појели оба леба Већ је пет часова из јутра, 28 октобра. Вре * е дође ваља путоваги, чак на море - на Адрију. Кратки данци, жалосни сасганци, а наредба армије гласи: Дринска дивизија, II позива.мора за иет дана да изборе на море. Без обзира на тешкоће, ма и са четврт хлеба дчевно. Кретосмо! Од пет часова чшли смо, односно газили по блату и пишгољини Ђаковичкој. Чело колоне са I. батаљоном V. пука већ се пред ноћ изгубило из вида, а зачеље дивизије, које је сачињавао V. пук, тек је излазило из Ђаковице. Издвојили смо бочне патроле односно бочне заштитнице; јер нам је јављено, да се Арнаути спремају, да нас на Ћафа Прушиту нападну, Али мало час, па и

те побочнице уђоше у ред један задругим са предходницом, пошто одатле настаје таква безпутница, да нигде не можемо да идемо двоје упоредо. • Стрепећи примицали смо се Ћафа Прушиту, али ништа, прошли смо га. Глупи Арнаути, који су јунаци, само када су у сили, нису искористили ове од природе згодне висове да нас мало из пушака разреде. Срећна наша звезда довела нас је у један камењар у Голај да ту преноћимо. Мокри, газећи по потоцима, нарочито за време мрака, пречучали смо поред ватре од вење и смреке, ту ноћ. Од спавања нема ни помена Разумем спавање ослонивши се о сто мокар од пића иззутра, Али овде је било немогуће спавати мокар од воде с поља и то седећи. Ну бар смо се од вењиног дима ту ноћ добро накијали. Око 7 часова из јутра, кренусмо један за другим опет напред, Од Арнаута ни трага ни гласа. Дан је, студена нас киша шиба и, пошто је око подне престала, газећи по умом прекриљеним брдима и песковитој обали Плавога Дрима прегазисмо га и већ око 3 часа по подне били смо на обали Дрима код места Спаса. Дрим је услед кише и отопљеног снега, који је као потоци гурао с околних бр да, надошао тако, да о прелазу преко њега, није билони помена. Помоз Боже, бзр да се мало на пригревици овог јесењег зубатог сунца а на камењару око Дркма пред Спасом поодморимо охргнимо јелом и сном, па ма сутра дан загазили и у море; јер нам је и обућа и тело навикло на воду и снег Старе Србије, па ће вал.да навићи и на морску — слану воду. У Спас смо сгигли око 10 часова пре подне. Иза нас уздижу се горостгсни висови Старе Србије, а пред нама нзбујали Дрим, ваља читава стабла дрвета и сплавове шљама умршеног у грање. Преко Дрима види се с леве стране неколико кућа а с десне такође, а изнад ових, настају непроходне албанске урзиие. Врхови албанских планина као да су се додирнули с небом. Прва препрека баш при улазу у Албанију, била је непребродна река Доим. Командант дивизије пуковник Павле Пауновић, наредио је инжињерском капетану, сада мајору Љуб. Недељковићу да од греда јеДне арнаутске куће, направи неколико сплавова за превоз војника на другу страну. Грдне ли је муке видео капетан Љупче не могући доказати да од тешке растовине из те куће, неће моћи да се одржи сплав на води, но ћеморати да потоне. Али је морао да попусти под убеђењем штаба: да дрво не може да тоне! Како, тако, око 5 часова по подне, било је свечано спуштање у воду првог готовог сплава, а још четири су се довр шавали. И на највеће запрепашћење наредбодавцу, пригушен кикот около стојећих и тријумфални поглед Љупчегов, који је јасно говорио: Шга ја оно рекох? А!, сплав бућну под воду. Наредише тројици пијонира, да искоче на сплав. Чим су њих троје ступили на сплав, одмах су утонули до појаса. (Наставпћ: ес —

V ијмадшш гораиа мвзими

Штовски мост