Балкански рат

Број 16

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 255

дини иута, поред саме реке Рајед и испод села Дренова. Киша бије као из кабла, а зима је тако јака, да смо норед ватре дрхтали. Боћ је страшно мрачна да се ирсг пред очима не види, а поред нас тутњи и хучи Рајец као у воденици, По свима околним брдима светлуца ватра, те у овоме мраку изгледа чаробна, као да су заиаљеним кандалама окићена. Спавали смо врло рђаво и једва смо сачекали да се сване; па да опет посетимо нашег јединог иријателш ватру. 28. октобра 1912. Пут још није готов те се нисмо могли зором кренути као што смо се надали, већ тек у додне. Хладна нас киша немилосрдно и страшно шиба; блато до к л лена те рен тако рђав да се немамо где склонити. Ах Србијо, ах кућо моја, хоћу ли те икад видети ? Овако се више не може! говораху готово сви кад се срет ну или кад им ноге од зиме утрну па се најближему из јадају. Па и то се могло сносити да се могло даље путсвати и понадати да ћемо скоро отићи у Прилип и тамо се огрејати, одморити и прокислу унифзрму осушити, гли на жалост команда ја поново тласила: Стој ! Опет се наишло на неироходне пугеве где артиљерци муку муче око нреноса топова. Чекали смо ту на нуту вигае од 3 сахата и дрхтећи мислили о меким постељама и благодетима, које смо код својих кућа имали. Иао је мрак и затекао нас на најгорем месту на путу. С једне и друге стране стрменита брда, а нут блатњав до више колена, да се не може ни корак корачи■ги. Зима је ужасна, а киша лије као из кабла. Ватра се није могла иодложити за казан а и да је се могла никоме није било до јела већ онако сломијени и уморни легосмо одмах шћућурени један до другога норед једне огромне стене недалеко од пута, очекујући жељно зору да се ове несреће ослободимо. (Наставићс се.) с—е>—I 1)11 јм Пешадијски капетан прве класе НеДвЉКО МилнЋ као команднр чете у јаворској бригади особито се одликовао при заузсћу Сјенице, о чему смо више нисали у напису „Поход јаворске бригаде“. Капетан Недељко одличан је официр, У миру је одликован медаљом за војеичке врлине, које је у нуној мери документовао на бојном пољу, за шта је нредложен за одликовање медаљом за храброст. Пешадијски каиетан МНПОШ ГлНГОријевић командир четврге чете, четвртог батаљова, 17. нешадијског пука првог позива. Од резервног пешадијског потпоручника Саве Ј1Радовановића, који је славно пао у Медови од „Хами дије“, добили смо пред полазак у Скадар слику његова командира, пропраћену спроводним писмом у коме ова честита душа, неспособна за нис^о ласкање и удвориштво, с усхићењем говори о храбрости и способности капетана Милоша, приписујући му најлепше војничке врлине. Веома нам је жао, што нам се то писмо затурило, те нисмо у могућности у целости да га донесемо, али сматрамо за дужност да изнесемо лик капетана Милоша, дубоко уверени, да он ту пажњу у у пуној мери заслужуЈе, иначе један тако чесгит човек као што је пок. Сава не би могао за њега кматитолико лепих речи. Иешадијски поручник РаДОВаН П. РадОВанОВИћ учествовао је у овоме рату као водиик у 16. пешадијеком пуку Цара Николе II. Са својим пуком учествовао је у борбама на Старцу и Рујну, а у кумановској битци, где се нарочито одликовао, рањен је у ногу. Рана му је давно зацелилд и млади јунак се сада налази у Прилипу код своје чете, са којом је готов, да понова полети у славу или у смрт.

Нз бнтоме битке — Пплауз страннх аташеја III пешаднјсноп пуку „Стевана Неман.е 4 Другог дана битољске битке око 4 часа после подне дринска дивизија I позива напредовала је према центру турског положаја. Једна чета — на крајњем десном крилу изненадно почне одступати. Командир суседне чете у намери да спречи ширење одступања и да би вратио ону чету нареди трубачу, да свира јуриш .... Трубач засвира ју риш и —- по обичају и правилу — тај знак прихвате сви трубачи у IV пуку ... Одједном из воде поникоше хиљаде војника и кренуше напред... Засијаше се бајонети и четврти пук јуришаше уз цику труба На супротном позадњем вису, близу дивизијског штаба, било је неколико страних аташеја. Видећи такав импозантан јуриш уз трубе, — дакле нешто шго се ни у теорији није баш онако могло замислити, почеше пљескати рукама од силног узбуђења и дивљења Очевидци причају да је било силно узбуђење код свију који су то гледали. Пре неколико минута нико се готово није ни видео, јер су сви војници лежали у води. Кад засвира јуриш — сви се дигоше и одједном изникоше хиљаде људи .. Наравно прво су одступиле оне турске трупе, које нису биле непосредно нападнуте. К. —'Ј, Лш елике У идућем броју нашега листа донећемо ове ванредно лепе слике. Наше војсковојје: Кнез Арсен, командант коњичке дивизије. Косовски осветницн: Капетан ЈеЦа Ђорђевик славно пао под Једреном, поручник Борислав 'Тодрровм/) славно пао на Црном Врху; потпоручник Марко Маидић , славно пао пред Кичевом. Са Коеова: Грачаница на Косову црква, Причешће српских коњаника у Грачаници; Ослобоћена са Косова раја сзкупљена око Грачанице, Српска војска пред Муратовим тулбетом на Косову,, Муратов гроб у тулбету на Косову —- Српски коњаници пред Приштипом. Из Нове Србнје: Војници пале воштаницу на гробу свога командира поручника Дулановића. - Српски коњаници под Душановим градом у Призрену. — Галичник — Село Лазаропоље код Галичника — Народ у Галичнику свечано дочекује српску војску. Нашн под Једренои: Ђенерал Степа Степановић, командант друге српске армије, са целим својим штабом. Ђенерал Степа на коњу у пратњи штаба улази у Једрене — Ђенералу Рашићу се предају турски официри са Папаз-Тепе-а —. Ђенерал Рашић са својим штабом на положају. — Српске хаубице под Једреном. — Са крвавог разбојишта: разнети српски војници од турске гранате. Нашн јрнацн: Браћа Исаковићи, коњички капетани, ]унаци са Косова и Новог Пазара. — Поручник Синђелић јунак са Дајча под Скадром. Нашн под Внадрои: Ђенерал Петар Бојовић, командант српског прекоморског кора са командантом Скадра Есад пашом. — Црногорсш књаз Мирко са српским официрима и војницчма на положају у Мурићанима под Скадром. Ба Прилепа: Српска војска на Ђурђевском уранку на Маркову граду. -—.—■——■———