Балкански рат

Број 16

Страна 254

БАЛКАНСКИ РАТ

Унпшша турска Оатерија на Куманову.

11. октобра спустили су се наши с оних узвишења и прешли у напад и гоњење противника. Другог дана кумановске борбе Турци су били потпуно разбијени. Једна наша слика представља како је на дан борбе изгледало на турским позицијама. Та слика приказује једну турску уништену батерију, код које је побијена и послуга и коњи. Крај топа су про суте још неиспаљене грзнате, а до топа је и његова разбијена кара. Све је то дело неколико добрих погодака из наших сигурних топова, који су Турцима задали много јада. а нашој славној пешадији свугде успешно крчили пута. Трећа слика приказује читаву турску на пуштену батерију, која је била заузела позиције крај саме железничке пруге. Слика је снимљана на сам дан кумановске битке и ту се види читав низ топова, које су Турци напустили бегајући главом без обзирз. Крвј топова са лепо виде просуте неиспаљене гранате, на једноме топу седи д р Бошко Коње вић, лекар из Алексинца, шеф друге пољске болнице, који је 12 и 13 октобра обилазио' 7 кумановско разбојиште и са болничарима купио заостале рањенике. Ти топови су после неколико дана из.... : - . ... ■,

Напуштш турске батернје на Купанову.

вучени из блата и одвучени у Куманово. Четврта слика приказује читав низ отетих турских топова, који су уређени у порги лепе, нове српске православне цркве у Куманову, која се на овој слици врло лепо види Ти су топови сви исправни и већ су дејствовали у рукама наших артиљераца под Скадром. На страни 148 и 149 види се лепа слика како ови исти топови, што смо их запле нили на Куманову сада дејствују под руково ђењем наших одличних артиљеријских официра на црногорским положајима пред Скадром. Ови турски топови на Куманову нису дејствовали како се очекивало са невештине оних, који су њима руковали. У рукама и под управом наших тобџија Крупови топови сусе показали као савршено оруђе. Ту се потврдила и народна мудрост „У рукама Мандушића Вука свака пушка јесте убојита". Пета слика приказује превијалиште пољске болнице између Табановаца и Нагоричина. На слици се лепо виде први кумановски рањеници, који су овде добијали први завој, па одмах железницом транспортирани за Врању, Ниш и Београд. Сви ти рањеници данас су већ потпуно исцељени и налазе се међу својим бојним друговима, готови да понова пролију своју крв за величину и срећу Отаџбине. 8ц Бтарца до Витом. — Дневник једног обвезника дунавске санитетске колоне Варош је неуређеиа и чини ружан утисак и ако има много леиих и модерних, двоспратних кућа. Кад сам изашао у варош да што год набавим, наиђем на неког старог Турчина и замолих га за обавештење где могу купити ратлука и још неке потребе. Требало је вндети с каквом је услужношћу тај чича потрчао да ме одведе и преноручи дућанџији, лупкајући ме по рамену и тепајући ми целим нутем: Српски аскер, српски аскер! Дућан где ме је Турчнн водио био је затворен, али је чича био тако услужан те отишао до куће дућанџије и позвао га је да дође. Купио сам 3 оке ратлука; 30 јаја, бонбоне и још неке ситнице — све за 3 динара. Ето као што видите свуда је потребна протекција, па и овде.

Како сам ово учинио упутим се колони, која се била кренула, те узјашем коња и упутимо се за Прилин. Пут је добар све до Црне Реке коју народ краћ« зове Црна. Она протиче иоред неког села, чије име нисам занамтио. Ту смо стали, јер је недалеко одавде у кланцу пут тако узан, да артиљ9рија не може проћи, те се мора проширити, а докле год се нут не ноправи морамо чекати. Наши војница не лењују. Улучили ту прилику па Куд који, док кроз једно 7а сах. почеше се враћати, носећи у рукама грожђа, пуне флаше, чутурице па чак на кофе вина. Нашии у некој турској нанушгеној кући, иа се послужили, што но кажу, као у својој рођеној. За тили часак цела је колона имала грожђа и вина у изобиљу и није дуго потрајало па се већ и по која песма или који весели узвик чуо. Шта ће те: Вино весели серце человјека. У очекивању нас мрак затече. Налазимо св на сре .