Балкански рат

Број 16

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 253

Српска војскз на Нојноп лољу Прва слика представља један моменат крај Вардара у стародревном дарскоме Скопљу. Један вод храбрих наших пешака пошао је кејом крај Вардара, да на стражи смени своје другове У доорој опреми, ведра духа и добра расположења, поносни на своје победе и срећни, што је љима судбина уделила ту част, да освоје Косово и ослоопде и последшег Србина испод турског ропства, српски пешаци сложним корацима хитају тамо где их зове дужност, а пад њиховим главама, но српским кућама, поносно се лепрша наше пародно знамење, ерпска тробојка. Друга елпка је из скопљанског поља. Батеропа ишла из Скопља па вежбање Вздни офацир, који нде напрсд приметио, дч је рапта комора тамо даље закрчила пут, г;а заусгавља сиојс дичне тобџије дизањем руке, шго немуипим јсзнком зиачи комапду: Баторија стој\

Браћа се но иснн внзвадие — Тренутак уласка српске војске у Дојран. Ва једну страпицу будуће велике Псторије Срискога Ослобођења бележимо и овај податак, који ленше него ишта показује просгорности духовну владавину српскога народа. Коњички иук, који је као вихор летео виз Вардар и који је доснео да првога дана по предаји Солуна уђв у Дојчинов град на да свој улазак запнше, успомене ради, на белом листу прастарог сриског Мирослављева Јеванђеља — стајао је иред сћмим уласком у Дојран, град у коме је но смрти цара Душана седео и самостално владао велики српски војвода Еогдан, сродник Душана Силнога. Пук се приправљао да с његовим уласком после пет векова нрви пут уђе хришћанска војска у славии град српеки. А то је коњица којој би се с поносом радо сгавио начело и бесмртни Бошко Југовић са барјаком с кога висе златне ките, те куцкају Бошка по плећима. На дани знак пође чила коњица у величанственом норетку, а после неколико тренутака затутња земља у првој дојранској улици куда војска наилажаше: Вредни и слободе жељни Дојранци бејаху изишди оред саоје ослободиоце, а улице је прекрилио свет: етаро и младо, мушко и женско. Све тоне у миљу и цлаче од среће и радости. Тада коњичка музика, која је јахала на взученим алатима на челу колоне, засвира ерпску маћедонску песму: „Хат му седи, нане ..." Дивна источанско народна мелодија, хармонизована за сгуиањ уметничкога свирања, оеваја све и свуда а овде достиже врхунац. Сви се становници тргоше, пренуше и лице им се обаеја новом милином, која је говорила: — Ама, збиља, ово долазе баш наша браћа која и певају оно што ми невамо! Познато је да се у српској војсци негује лепа српска песма, и да војска често маршира певајући. Међу војницима има изврсних певача. Сада први ескадрон, најближи музици, прихвати мелодију, па уз звуке музике занева дирљиву ту елегију: „Хат му седи, наие .. . “ Дојранци бејаху још једном изненађени, па онда, мешајући јецање с певањем, и сами кликнуше: „Ха т му сеаи, нане ... “ Српски се крсташ-барјак узвисио високо горе, а поветарац с плавог Дојранског Језера хита да га љуби и милује; војска улази у град, а ослободиоци и ослобођени у племенитом узбуђењу заједнички певају једну, своЈу, најмилију песму...

Батернја отој!

Остављам иеро, пријатељи моји, јер нисам задовољан овим описом: лепше је било, милије је бидо .... Ах‘ и како не би, када ое браћа већ по самој песми поз-

надоше

Са краовсш бојког ооу — Уз нашо слнке Кумановску битку ми смо довољно онширно описали у ранијим бројевима, а поред ранијих илустрација у овоме броју доносимо још неколико врло лепих слика са кумановског бојног поља, које су снимљене одмах после саме битке. Од особитог је интереса слика, која представља положа]е дунавске дивизије првог позива, на Младом Нагоричину. Пукови дунавске дивизије, којима је командовао данашњи министар војни, ђенерал Милош Божановић, чију слику данас доносимо, били су распоређени на оном узвишењу, које представља положаје центра и десног крила дунавске дивизије, гледано са турских положаја. На најузвишенијој тачци овог узвишења налази се кула Жегљигово, одакле је командант седмога пука, потпуковник Александар Глишић посматрао развој Турака, који су ту најжешће наваљивали на нашу прву армију. Десетог октобра цео дан и готово целу идућу ноћ трупе дунавске дивизије надчовечанвким напорима су сачувале истакнуте положаје, а