Балкански рат

Страна 242

БАЈ1КАНСКИ РАТ

Прој 16

Богдан Громво неко тресну у недоба ноћно И звекир одјекну одважно и моћно Као гласник страшних покора и јада На вратима тврдог дојранскога града. Тад се кључар наже да погледа ко јо Напрежућ’ у тами он зенице своје, Буктињу припали, левицом ј; хвата, Па сумњиво пође да одбрави врата. Башкриптала стара тврђавинска брава, Дремљивог кљунара подузела страва, А. кад трже врата, отвори се страна, Пред њиме је стај’о — Богдан од Дојрана. Господар и витез воћ дубоких лета, Напио се вина, наглед’о се света А бојеви? ГБима ни бројања нема, С једне стране јунак другој се опрема И недавно тако кренуо се беше, Стегови када се ратнички понеше Са деспотом: моћним Угљешом од Сера Ради једног вишег и достојног смера. Тад поведе Богдан оклопнике своје, Јунаке што с њиме тек победе броје, Скупоцени крст му свег по врху злати — А, гле, сад се самац војвода поврати !

Борба на Црноп Врху. У потоку стрпана артиљеријска послуга и’бојна комора; тобџије довршаваху своје апласмане намештене иза ивице виса. Указа се положај Црни Врх у свој величини својој, грдна висина са стрмим странама, које од половине беху нокривене густо.м младом шумом, нешто преко чове чије висине, даваше слику нечег импозантног и тајанственог. Положај беше згодан сам по себи, а и по нравцу, јер затвараше с’ једне стране правац за Овче 11оље и поред овога за Штип. Својом висином, која је ишла у небо, не даваше вољу да се неко иење ни иначе ради спорта, а камо ли да га отима утврђеног, јер је са њега бљувала смртоносна унакрсна ватра, са три сгене — три камена зуба, која су Турци тако вешто посели, да ни једног нисмо могли видити, осим у случају кад је који од њих ишао ва иопуну муниције или рањен па се повлачи из борбе. Ето овако силан положај требало је два дана заузимати и лупати се око њега и ако смо га, да је било веће увиђавности, могли имати у рукама још при првом пролазу кроз Кратово, а и доцније. Говори се да је на надлежном месту скренута иажња од стране становника и комита, на овај положај као врло важан и да га треба ма чиме посести. Сељани и комите сами су бранили Црни Врх али су пред јачом сплом морали уступити оставивши и мртве на њему. Други и треКи батаљон већ су нанадали на фронт ноложаја, батерије зоог велике даљине морале су да се привуку ближе Црном Врху и да заклоњено од једне турске пољске. батерије, која са отвореног положаја дејствоваше из долине, туку Црни Врх. После извршене коректуре прешло ее на тачно га!)ање, распрскавање шрапнела на деснокрилну и средњу стену пропраћено је узвицима раздраганих војника тако, да кад по неки шрапнел падне

од Дојрана. Кад га спази стражар, он се рога маши Да објави граду: враћају се наши ! Ал’ га Богдан трже: „Но објављуј, ћути! „Судбински су тајни, непознати пути. „На Марици страшно изгибосмо клоти, „Ја тек дођох овде у болу умрети „Сад жалосно носим ове седе вдаси, „А кад умрем, смрт ми ни тад не огласи. „ Сад је доба смрти, а за њим ће с нова „Отночети живот лепшег благосдова; „Осветници када мом Дојрану стигну, „Нек затруби труба да се мртви дигну. „Тад ћу доћи и ја, што за живот хајем: ,,„Ја вам — рећ’ ћу — града весело п- едајем! „,,Већ колико лета. ја за тобом марих, „„Србадијо нова, ос-ветниче старих! “ „Сад забрави врата, буктињу угаси .. . “ Тако Богдан самрт своју сам нагласи — А његове слутњо у очају смелом Сад су величајним, истинитим долом. Реч је држ’о своју . . . а кад дође време Зидине је града отворио немо Те се ори труба са Дојрана града Да у њему с нова дух Богданов влада . . Андра Гавриловић.

и лепо покрије ивицу стене дигне се читава граја од уз вика и иадне но која, својства нашем народу, псовка на рачун Турака. Борба 2. и 3. батаљона и даље траје, резултат ее још не зза али судећи по јакој ватри са Црног Врха Турци се ипак уиорно држе, у пркос нашој артиљеријској ватри, Четврти батаљон капетана Недељковића, доби наређење да поседне две косе, које су се спуштале ка турском ноложају и турској батерији, чета капетана Буђића доби леву косу, а остале три чете на десну. Ова се чета развијена поче спуштати коеом да заузме два маркантна ћувичића, са њом оде и командант батаљона. Чим је Турци спазише, на батерски дурбин, ноздравишеје из долине једним водним плотуном, гранате за 23 м удариип десно од већег ћувика на коме се налазе три вода са командиром и командантом батаљона, одмах за овим груну и други илотун и две гранаге се зарише готово на иста места; по трећи иут гранате ударише 50 м. више од старог места. Озго са брда посматрасмо како ову групу Турци хватају у ракљу, капетан Недељковпћ, Бу|ић и ађутант 4 батаљона рез. иотпоручник Дим. Павловнћ стоје и нешто опште, застали војници прикрадају ее од камена до камена и прилежу код оних већ расиоређених, грмну још један четврти плотун и већ еваки престрављеп очекиваше да ће гранате пасти посред горње груие и њихових коња кад обе падоше на раније меото од којих једна не експлодира, већ се са једно велико „шљап!“ зари у земљу. Чудили смо се хладнокрвности ове групе, а још више кад ирво сјаха капетан Недељковић па његов ађутант и почеше чепркати где су прве гранате пале. Мал о после донесоше нам 20—30 комада гранатских куглица. Пруживши нам по комад додаде: „Ево вам господо, за успомену но једна турска „пилула''; но изгледа ми да нису баш тако горке." Захвалисмо се на „нрезенту"; а обоје ободоше коњ да траже остале три чете, које је цакнадно командант пук