Балкански рат

Број 16

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Стр. 243

задржао, да не бн издаском напред открили место наше артиљерије. Иедред мсста где је била резерва било је неколико хиљада преплашених белих оваца. Турца одједнои нреаеше ватру на овце које правише велике кругове разбегавши се од места гдеје граната прснула на све сгране И опет после неколико корака нродужују мирно да.. пасу. Гледајући ово смејали смо се правећи вицеве на турски рачун. Вече се поче већ спуштати; 2. и 3. батаљон још не излазе на турски положај; јака иешачка паљба показиваше да се борба у великом степену води и да са већим надањем мрака малаксава Ађутант нука и 4 батаљона е тешком муком допреше до команданта батаљона, којима однесоше наређење команданта нука да прикупе војнаке и да се врате на главни положај; војници борбом и покрикеним земљиштем растурени тешко се прикунљаху тако, да су поједини делови, до неко доба ноћи нролазили кроз ирестражу 4. батаљона. Ноћ је се у главном ировела на миру; само Турцч целу ноћ пуцаху, вероватно „да плаше чворке"; јер непосредно испред њих не беше никога. На десном крилу, до турских полонсаја беше на пред

стража 4. батаљон хватајући у лево везу са деловима 1, батаљона; предстраже, ангрзчито4. батаљоаа, беду се на брзу руку тако угврдили на једној коси и ћувичићу на њзму се прихупили, да бл Турци ноћни покушај начада, ма са које етране био, скупо платили. Хладна ветровита јесења ноћ натериваше нас да и иајмање иешго што се можз користити ради здштите од зиме користимо; војнаци на предстражи метувши ножеве на напуњене пушке, ставише исте по грудобрану, а сами се увукоше у ровове, у које навукосмо сламу из оближњо кошаре, покривени шаторским крилима, згрчени и нрибивени један уз другог очекиваху да сване; само сгражари из сваке деоетине поднимљени на грудобран и држећи чврсто своју пушку, ослушкиваху те да и најман.и шум отлрију и благовремено јаве приближавање Турака; јако разрогачене очи са раширеним зеницама тражаху Турчина у помрчини дубоког потока; светлење ових очију показиваше љутњу и жељу да се неоријатељу одмазди, ако би покушао да им другове узнемири. У тој напрегнугости очекиваше се сутрашњи дан, који је запечатио судбу Црног Врха. — (НаставиН’ С’) —

На Вардару.

Повлачећи се у нереду испред српскв војске Турци су ипак стигли, да баце у ваздух један део железничког моста код Ђзвђелије, те су за неколико дана омели железнички, а задржали и други саобраћај. На нашој слици се леио види железнички мост, који је с оне стране обале читав, а с ове стране се гвоздена конструкција вади у води.

Мало више моста вредни наши понтољери спремили су сплавове, па на њима превозе кола, коње и људе .... Није то лак посао био, али су га наши вредни инжињерца извршили како ее најбоље могло. У оиште о нашој инжињерији се мало у јавности говорило, а она је свугде своје дужности вршила са таком нрецизношћу и самопожртвовањем, да је достојна наше® дивљења, па ће се свакако о подвизима свих инжињерских етрука у своје време више писати. Лепи хучни наш Вардар, који је пет стотина лета роморио песму тугованку за изгубљеном Слободом ево где је дочекао дане Слободе, а народ крај његовах плодчих обала у слободи добио полета за рад и напредак, који су Турцч вековшг ва све могуће начине ометали.

Наше војсково|е Ђенврап Милош Божановић. Прву страну данашњега броја украшујемо ликом једног од најзаслужнијих војсковођа за сјајну кумановску победу, онда команданта дунавске дивизије, а данас министра војног ђенерала Божановића, који се са својом дивизијом ист# тако одлично показао и на Битољу, о чему смо опширно писали у опису Битољске битке, Ђенерал Божановић је по свршеној гимназији у којој се навек истицао као један од најбољих и најразборитијих ђака, ступио 1882. године у Војну Акаде мију са 15. класом. Међу првима у рангу произведен је за потпоручника пред саму објаву српско-бугарског рата, у коме се одликовао. Доцније је као инжињерски официр заузимао разне команде свог рода оружја, у коме је важио као један од најспремнијих стручњака. Последњих година напустио је стручне инжињерске по-

слове и посветио се пешадији и вишој I оманди. Био је дуго година командант пука у Београду, помоћник команданта и најзад командачт дунавске дивизије. На томе положају затекао га је и овај рат. Као претходница прве армије његова дивизија показала је успех достојан дивљења. Његова дивизија имала је да издржи главни напад турских корпуса и она га је не само издржала но је успела, да највише допринесе решењу вумановске битке у нашу корист. Одличан војник у миру показао се као присебан, хладнокрван, проницав и способан војсковођа, те је потпунозаслужно награђен чином ђенерала. Војсковођа Божановић чини част српској војсци и свакако је погрешио, што је напустио свој завидни положај, на коме је славу стекао, јер положај министра војног у данашњим приликама најнезахвалнији је положај у војсци.