Балкански рат

Страна 244

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 16

Нап иод Скаддсп

Када се после дуге и са скупи>л жртвама скопчане опсаде тврдога Скадра увидело, да је за његово остварење неопходно потребна већа сила но она ко јом су могли располагати у храбрости ненадмашки Црногорци, а нарочито да је потребна тешка артиљерија и хаубице, наша Врховна Команда образовала је нарочити српски прекоморски кор, коме је за команданта одређен прослављени победник са Куманова, Прилепа и Битоља ђенерал Петар Бојовић, а њему за начелника је одређен ђенералштабни пуковник Живко Павловић који јс у овом рату играо важну улогу у Врховној Команди Њиме. у штаб одређени су наши* најбољи офицкри свих родова оружја. Наша слика представља штаб прекоморрскога кора када се укрцао у Сулуну у брод да пође под Скадар. На слици напред је ђенерал Бојовић, њему с дена је ђенералшгабни пуковаик Милош Васић, који је у овоме рату с пуно достојанства представљто српску војску у грчкој Врховној Комани. До Васића је пуковник Живко Павловић, а у групи су пуковник Ивановић мзјор Јорговановић, мајор Белић и други одлични наши официри, који су се тешка срца под притиском целе Европе, морали вратити испод Скадра и

Штаб српског прекоморског кора не почевши посао, који би аа 2-3 дана свршили су истом онаквом славом какву су стекли на бојном пољу свугде где су се појзвили.

Брб! пеђу Грципа н Крфу. П>убазност сриских савезника н пријатеља Грка. — Дочвк официра. — Величанствена сахрана јунака потпоручиика Богосава Лксентијевића. Крф, 20 априла 1913. Већ је два месеца, како су сриска официри на грчком оетрву Крфу, где су отишли да поправе своје здравље, оронуло збох- задобивених рана на бојноме пољу или абог ратних тегоба Како је који од српеких официра на Крф стизао, нахпи савезница п иријатељи Грци дочекивали су га са истом љубазношћу и са истим симпатијама. Чим би се у вароши сазнало да долази какав брод, на коме је који од српских официра, одмах би се у пристаниште слегао силан свет, да дочека и бурно поздрави тога српског офицпра, кога би по изласку из брода Грци :-:а рукама носили. И то одушевљење за српскв официре никако се не смањује. Српеки официри су необичан иредмет нажње свега крфоког етановништва, које их носматра са дивљењем Ја нисам могао да појмим, да се толика ношта и пажња мо 1 'ла одавати човеку, као хпто су то паши савезиици Грци чинали према пуковнику Булићу, који је на Крфу провео месец дана. Пи каквом 1 ’рчком вишем официру пе би се одавале тглике почасги, као нашем пуковнику. Доласком официра и нонегсих грађана, српска колонија на Крфу сталпо је расла, и једнако је имала око 10—12 чданова Хотел „Патрос“, где долазе сви чланови српске колоније, пун је на подне и у вече најот.меније грчке публике, која са дивљењем носматра српеке официре. Срнски и грчки официрц брзо су ее упозиали и спри јатељили, и постали искрени другови. * Марта месеца умро је на Крфу, у градекој болници, Богосав Аксенијевић, пешадиски потпоручник, који је на Куманову задобио шест рана.

Потичручник Аксентијевић је, ношто је лежао неко време у скопљанској болници, дошао на Крф, да п .тражд лека своме оронулом злрављу н да впда своје ране. Како су му ране биле тешке, морао се на Крфу оперисати. Онерације пет рана иснале су лобро, али је оие рацији шесте, којаје била у трбуху, млади херој подлегао. Чим се на Крфу сазнало. да је један српски официр умро сви становници Крфа били су дубоко ожалогаћени и оплакивали прерану смрт младога јунака. Новине су јавиле за даи иогреба, и на дан погреба, 15. марта, на пратњи је учествовао цео Крф са представницима власти: командантом места, предсепником општине, грчким митрополитима и масом виших и нижих официра Пратња је била импозантна: на погребу је било нреко 10.000 најотменијег крфског стаеовништва. Грци, наши савезници и пријатељи, учинили су све припреме за сахрану, и сахранили кумановског јунака о своме трошку. Од нредставника крфских војних власти на погребу су били: управник полиције г. Манђагриотакис, командант града г. мајор Ђорђе Ливадитис, војни благајник г. Кокорецае и маса виших оф/.цира. Од Срба официра и грађана, који су догали на Крф ради лечења. на пратњи су учествовали: пуковник Булић, београдски апотекар Никола Делини са госпођом, капетан Апт. Недељковић са гоопођом, нређ. књиговођа Бродарског Друштва Ђура Поповић, капетан Мнлан Л Петровић, потиоручник Гвоздић и остали официри. На пратњи је био и почасни српски конзул на Крфу Маргерити. Сви учесници на пратњи, дубоко иогружзни, донратили су мртво тело кумановског јунака до самога гроба. Стелиос Ј. Маниаризис, апотекар и хемичар хирург> помоћник пуковског хирурга војне болнице на Крфу, нолажући нг гроб пок. Аксентијевића венац грчких. официра крфског гарнизона, изговорио је ове речи: „Дичном војнику, Богосаву Аксентијевићу, чија је пдеменита крв обилато патонила поља његове Отаџбине, која је била још под турским ропством, да би се над тим пољима за вечита времена расцветало дрво слободе.