Балкански рат

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 17

Страна 270

ПОДГОРИЦА - ЦРН0Г0РБК1 В0111 ПН1

Варош Подгорица и по трговни и по своме положају и по величини заузима прво место међу црногорским варо шима. Лежи у равнини на уш ћу реке Рибнице, родног места Стевана Немање. Подгорица се састоји из два дела: Старе вароши са градом на левој обали Рибнице и нове Миркове Вароши Данашња стара варош подгоричка постала је у турско време, пошто је опустела Рибнииа, а нова Миркова Ва рош подигнута је 1886 године. Миркова Варош је град са потпуно модерним уређењем, лепим зградама и широким улицама. На сред МиркоБе Ва роши је велики трг, а на сред трга је висока камена пирамида са гвозденом оградом. На тој се пирамиди чита: „Под владом Његовог Височанства Књаза Чик ле /, а у спомен војне од 1867. и јунака у њој изгинулих под водством великога вој воде Мирка ПегропиНа, оснива се ова Миркопа Варош године 1886‘. Стара Варош је и данас онаква каква је и била када су је ослсбодили Црногорци као што се и на трећој слици види. У њој станују готово искључиво мухамеданци и католици староседеоци. Оба дела вароши спајају неколико мостова, међу којима вреди спомена леп велики нов мост краљице Милене,

П1дгорнца; Војнп Стан По одредбама Берлинског уговора Подгорица је припала Црној Гори. Но Подгорички Турци не хгедоше се предати, те се 6. августа 1878. разви крвав бој. Под предвођењем војводе Михаила Вучинића — Нишина Црногорци су ушли у Подгорицу 27 јануара 1879. Подгорица је добила своје име но месту и манастиру Горици, који се налази више Подгорице. Овај горички манастир св. Богородице је задужбина Јеле Балшићке. доцније Сандаљевићке, кћери Кнеза Лазара. Горички манасгир је некадашњи расадник српске књиге у зетском ириморју. Подгорица је место рођења првог српског штампара Божидара Вуковића. Преко реке

: гпавна упнца

Мораче прелази се поеко старог и гласовигог — Везирова моста до саме Подгорице, а на обали реке Мораче налазе се развалине старога града Дукље (Диоклеје), месго пребивања попа Дукљанина. Подгорица д?нас има 12 200 становника, од којих је преко 2500 муслимана, који су прешли у ислам пре 120 - 150 година, али су задржали српска национална обележја и многе наше обичаје, те се и данас рођакају са православним Србима. Подгоричани су скоро сви трговачког духа, те је Подгоркца прва трговачка варош у Црној Гори Спо јена је добрим коловозним путем са: Ријеком (50 клм), Цетињем (46 клм.', и Котором; са: Даниловим Градом (18 клм.) Острогом и Никшићем (50клм.), са Плавницом (18 клм ), од које дневно иде пароброд преко Садарског језера у Вир ГТазар, а од Вир Пазара жељезницом у Бар на црногорско море; са: Колашином (76 клм.), —- те гако је Подгорица као неки трговачки центар црногорске трговине. Некад је манастир Горица био расадник просвете у Зети, а данас је то Подгорица, која има своју гимназију, читаоницу, певачко и тамбурашко друштво „Бранко“, ПодгоричкуБанку, Грађанску Шгедионицу. У Подгорици је фабрика и велико стовариште монопола дувана, а у њој је леп и велики ‘Во/ни Стан, који представља наша слика. Ту је од објаве рата био и главни војнч стан црногорске војске, а ту су и велике црногорске болниие, још и данас препуне рањених црногорских хероја Из Подгорице се црногорска војска кренула у овај свети и успешни рат, из ње је дејствовала Врховна Команда и она је у овом рату била срце и душа Црне Горе. Одатле су нам стизале и прве вести о црногорским успесима. И за време овог рата и раније за време покрета —Арнаута Малисара, Подгорица је била склониште њихове нејачи, одмориште њихових бораца и болница њихових рањеника.