Балкански рат

Број 20

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Стр. 207

1и јраџ.

4. чета , 3. батаљон,§1 пуе II позива

Ова слика представља групу рањених војника 4, чете, 3. батаљона I пешадијског пука Моравске дивизије другог позива са својим командиром резервним поручником Савом Ј. Томићем, секре.таром Министарства Иностраних дела; и вод ницима: резервним поручником Стоиљком Стаменковићем; Миланом К. Стојановићем; ГлигоријемКрстићем и Игњатом Стаменковићем наредницима и четним наредником Томом Љубеновићем, председником окружног одбора округа Врањског. Ова је чета учествовала у свима борбама од наше старе границе код Догрменскогутврђења, па све до иза Преспанског језера, иза кога је пук, коме ова чета припада, прогнао Џавид пашину војску. У свима борбама војници ове чете, као и њихов командир, водници и подофицири показали су необично стојичку храброст. У борби на Мердарима, гдеје био ужасанДкршај, а за време када је бес борбе и земљу потресао, ова је чета извршила јуриш, којим је и решена ова значајна битка а нашсј војсци отворен је пут за Косово и Приштину. У овомејуришу пало је из ове чете 70. војника, 21 погинулих и 49. рањених Наша група представљз излечене рањенике, који су се у чету опет вратили Међ рањенима на лечењу налази се и водник 4. вода ове чете, резервни потпоручник Драгољуб Танасковић, економ из Мађара округа ужичког, који је у борби на Мердаре показао необично јунаштво. У борби код Битоља, 6. новембра ова је чета заробила 167 непријатељских војника, а после ове битке један њен вод, 1-ви под командом поручника Стоиљка

Стаменковића, скупио је турске бачене муниције и другог ратног материјала у вредности"од преко 100 000дин. Одмах по завршетку ратних онерација, ова је чета била послата у најопасније крајеве арнаутлука, у села са леве стране Цриог Дрима разбацаних по западној падини Пинда, да тамошње Арнауте разоружа, што је она, после посве трудног марша од 9 дана под сталном опасношћу од арнаутског препада, успешно и извршила. По свршеном овом послу она је'нашла заслуженог одмора у једном селу близу Тетова, где се до скора налазила а сада се налази пред новим непријатељем готова да понова пролије крв за тековине крвљу стечене.

Наше војмвође Ђенералштабни пуковник Миливоје Ј. НиколајевкЉ, командант десне колоне Ибарске Војске Пуковник Николајевић, као и велика већина команданата из овога рата, Београђанин је. Родио се 21. јула 1861. и по положеној матури ступио 1. септембра у прву класу Војие Академије 1889., која је тада заменула Артиљеријску Школу. Коњички потпоручник постао је 2. августа 1883. а идуће године ступио је на випш курс; који је довршио иосле рата с Вугарима са одличним успехом. У орпско-бугарском рату учествовао је као ордонанс официр штаба дунавске дивизије и суделовао је у борбама при прелазу границе, на Драгоманском кланцу, на Меким Цревима, на Сливници, код Валотина, на Нешковом Вису и око Пирота. За показану храброст одликован ]е сребрном медаљом. Као државни питомац послат је 1837. у бечку ратну академију, где је слушао групу предмета: стратегиску географију с стратегијом и историјом ратова. Једновремено је на универзитету слушао географију централне Европе, предавања д-ра Венка и географију јужне и источне Европе предавања д ра Томашека. После једногодишњег бављења у Бечу провео је неколико месеци у Берлину ради упознавања немачке војске, а при новратку у Отаџбину постао је официр у гарди и Краљев ордонас, штојебио све до 2. августа 1893.

После положеног испита као ма.Јор преведен Је у ђепералштабну струку и био је шеф извештајног одсека Главног Ђенералгатаба и Команде Активне ВоЈ’ске; начелник штаба дунавске дивизије и маршал двора све до догађаја од 29. маја 1903. када је нензионован. Од 1894 до 1900. поред других дужности био је професор војне географије на вишој и нИјкој’ школи Бојне Академије. Као војни географ пуковник важи као први стручљак код нас. У тој ' струци он је написао и превео читав низ цела које су позвани најлепше оценили За време савезничког балканског рата противу Турске одређен је на службу у штаб Ибарске Војске, гди је, кад је рат отпочео, добио команду над десном колоном при нападу на Нови Пазар. По паду Новог Пазара ко мандовао је митровачким одредом при наступању Митровици преко планине Рогозне. При наступању Ибарске Војске за Пећ и Ђаковицу командовао је главнином. За успехе показане на бојном пољу реактивиран је, унапређен за пуковника и одликован златном медаљом за храброст. Осем одликовања за храброст пуковник Наколајевић има Таковски Крст другог стенена, Вели Орао и Милош Велики четвртог степена, медаљу за воЈ'ничке врлине, ленте Данилова ордена, Св Станислава и Лава и Сунца, и високе ордене бугарске, турске, аустријске, шпанске и француоке. Пуковник НиколаЈ - евић се од фебруара налази у штабу треће армије са којом ће, ако Бог да среће јуначке, понова брати лаворике око Бох^данова Дојрана као што је брао око Рељина Пазара.