Балкански рат

Страна 308

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 20

Васојевкћски Усташн

Васојевићско племе највише је и најчувеније српско племе. „Васов траг је једрог здравља, „ЈГијепијех црта лица; „0н је стожер рашкој земљи, И китна јој нерјаница". каже краљ Никола у својој Васојевићској оди Историјски значај Васојевићског племена у нашим покретима за ослобођење, аелики је, врло велики. Још у XVIII веку Васојевићи чине неку восту аутономне провинције. Одсечени од малене Црне Горе иодјармљеним племенима и турским градовима, они чувзју своју независност и политичку заједницу с Црном Гором. Кад је Кара-Ђорђе кренуо преко Пазара к Васојевићима, они му иду у сусрет и постају веза између: Шумадије, Херцеговине и Црне Горе. То је племе, које се никако не мири с турским робовањем и које се, при тешњено у сјеничким пицји ппи пољима,креће у Хер НпШ!Ј ПОД цеговину, да се из ње ... опет врати у свој пређашњи завичај, спуштајући се постепено опет к Сјеници. У послеања два српско - турска ратањему је пала у део тешка и лепа улсга. У једно исто време, према цегињском Д01 овору, имала је да пукне пушка у Херцеговини и у Доњим Васојезићима, или у Васојевићима подТурцима.Устанак је имао да дигне Панто Цемовић с Бучја, син онда већ покојног капетана Цема Делевића Пред устанак је он извр шио устаничку организацију у споразуму са опште Васојевић-д ноГв°укови]ем МИ ше- ЂЕНврап Ствпан СтЕпанавић фом црногорских Васојевића. Образована су била три устаничка батаљона, са три устаничка командира: Панто Цемовић-Делевић, Миро Дедовић и Васо Саичић. Најмлађи по годинама међу њимд — Панто Цемовић — био им је старешина. Од пролећа 1875. године до пролећа 1879. године, усташи су провели у ратовању, у тешком, нечувеном ратовању. над Јв кора букова била пајбоља храна и за ратнике и за њихове породице. После Берлинског, Конгреса Доњи Васојевићи потпали су опет под власт Турака, али је Панто Цемовић био успео да потпуно очува устаничку оргакизацију и своју скоро агтсолутну власт надДоњим Васојевићима. Турска се власт није осећала до 1883. године, кад је Цемовић отеран у заточење у Јемен на -101 годину. Од те 1883. године до прошле, Доњи Васојевићи живели су у сталним трзавицама; сталне буне, сталне турске војне експедиције, сталне борбе с Турцима и околним Арнаутима и потурчењацима. „Главарска" титула после прогонства Панте Цемовића, давана је час једној, час другој угледној личности из племена, међу којима се истичу као правобраниоци српског живља код турског суда: Панто Цемовић, Маријан Вуковић, Иван Делевић, Васо Саичић, Голуб Добрашиновић, Авро

Цемовић и Вуко Дабетић, али се у беранској нахији није могло више вратиги оно стање, које је оставио био Панто Цемовић, а које се састојало у томе\ да Србип Србину суди и да се Срби покоравају споме старешини. Сви горепоменути главари, били су хапшени и прогоњени од турских власти више пута, а Анта Цемовића и Голуба Добрашиновића, су турске власти успеле, подмићивањем појединих Арнаута, да напослетку убију. 'Аз херцеговачкога рата, остала је била само војничка организација. У случају оружаних сукоба стари усташки главари, или ако они нису били у животу, њихови синови, командовали су одбраном или нападом и сваки је рачунао за своју дужност, да се покорава својим „официрима“. Има неколико година, цетињска влада је ту организацију прихватила. Прошле године за време беранске побуне, пред ратом нису ни од Турака крили своје ратничке титуле и воћ устанка Аврам Цемовић, преставио се био генералу Џавид па ши, који је с војском дошао, да угуши устанак, као Васојевићски генерал! После свечаног 1БОРБНОИ прогласа уставности, " - у бившој Турској све повластице које су имали Доњо Васоје вићи биле су укинуте. Тзда су настале мучне прилике засрпски живаљ, и гоњење њихових првака.; Турске власти стварале су поједине „афере“, те су на тај начин хапсили и прогонили главаре Поред тог, мучења и гоњења главзра, нагна ле су Доњо-Взсојевиће, да дигну устанак и страшнемуке које су Срби подносили од турских кордуна (пограничних војника), који су самовољно радили, не питајући никога. Ну прошле године, када је стрпљење достигло врхунац и када је сваки Васојевић отворено говорио: „Боље је умрети, него овако срамно живети“, реше се они, да дигну устанак. Кордуни су непрестано вршили насиље над Србима, убијали жене, децу и људе без икаквог разлога. Баш у доба када је у Беранима био кајмакам Србин Илија Поновић, кога су доцније мучки убили обесни Арнаути, био је извршен покољ у селу Калудри. Од тада усташи не седе скрштених руку, него почињу из Црне Горе добављати пушке са мало муниције и то у врло малом броју. Непосредни повод устанку, били су опет ти чувени берански кордуни, о којима је било речи више пута у скопском „Гласу Народа“. Другог августа кордуни, уз припомоћ беранских Турака нападну на село Доњу Ржаницу и поубијају преко 20 особа (жена, деце и људи). Тога дана су се скоро сви Васојевићи наоружали и спремили како би сутра дан напали на Турке. Усташи су 3. августа у зору напали на погранична турска утврђења, на броју око шест у којима се налазило до 200 злих кордуна и после кратког али чувеног боја,успели су, да сва утврђења униште, а кордуне заробе. Отворивши на тај начин иут за Црну Гору и обе-