Балкански рат

јдрој 26

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 309

збедивши се с леђа, усташи су истог дана ударили непосредно на тврди град берански и утврђење Јасиковац. Турци су још од зоре отворили топовску паљбу на усташе. Са добрим системом топова и добрим ар тиљеристима Турци су у први мах усташе одбили. Али захваљ^јући војничкој врлини и храбрости вође усташа Авра Цемовића, усташи су се све више и више приближавали турским шанчевима. Турска артиљерија је дејствовала успешно на усташе, тако да су сви губитци, које су усташи претрпели, били од шрапнела. Тада су усташе помогла браћа им Горњо Васојевићи, који нису могли одољети жељи, него су прешли границу и ступили у бојне редове. Тако заједно удружени, Васојевићи су се осећали довољно јаким, да турске нападе одбију, али су се за мало времена тако удружени борили. Дирљив је и мучан тренутак био, када је црногорска влада наредипа, да се Горњо Васојевићи повлаче, те их тако одвојила од своје браће, остављајући ове, да се очајнички боре против турске редовне војске, која се све више и више прикупљала и против »башибозлу- |јјј |ШПП ка“, који се скуп л>ао из целог Но вопазарског Сањ џака и из Пећске и Ђаковичке на хије. За то време Турци су успели да усташама заузму позиције и попапе нека села. али су опет сузбијени са врло вепиким губитцима.Усташи су сетада сконпен трисали на левој страни Лима, по што остављени од Горњо Взсојевића нису МОГ.ПИ држати цео опсадни ланац око Верана. Од тога доба Тур ци на нападају усташе као што су их пре тога напа дали. Усташима су доносиле њихове ОрИЗрВН: ПОГПБД жене храну по „шанчевмма". и то онда када би пао сумрак јерсуТурци чешће пуцали и на жене. После 15 дана од усташког напзда на Беране, до лази са великом војском Џавид-паша, који је послан да умири .рзјуТ Џзвидпаша је одмах ступио у преговоре са вођом усташа Авром Цемовићем и осталим главарима, и напослетку успело се да Турци плате све попаљене куће српске. Џавид паша кога су Турци берански после назва ли „српска мзјка'. енергично се заузео код владе у Цариграду, те му је послала 10--15хиљада турских лирз, којз је поделио Србима за попаљене им куће. Још је усташима било дозвољено да носе оружје све дон де, док га буду носили околни Арнаути Од тада Турци ие иззазе по селима, а Ср.би слабо кдују варош, јер су видели: „да се нешто спрема". Берански Турци су предлагали Џавид паши, да се убије воћ устанка Авро Цемовић, »како би раја мирнија била“, али Џавид-паша је знао добро, да би то још више озчоједило усташе. Џавид-паша је са својом војском кроз кратко вре-

ме напустио Беране и отишао пут Скопља, јер су се балканске државе спремале да нападну Турску. И тако усташи после малог одмора, дочекују потпуно спремни Балкански Рат, да у њему узму врло видног учешћа. Још пре објаве ратд усташи су се почели борити с Турцима. Повод за те борбе дали су хришћани аскери, ко;и су се бежећи из турске војске сукобили са турским стражама. Усташи су одмах притрчали у помоћ хришћанима, те се тако отворило пушкарање све до 25. септембрз прошде године, када |е усташка бригада отпочела рано ујутру напад на Беране. Од 1875. године она је нарасла била на шест батапијона, али није било у животу ни једнога од славних народних вођа из устанка од 1875 године: није био у животу ни Панта Цемовић — „кога зрно неће”, ни његов подкомандир Станиша Вуковић — „манити јунак“, ни мирни командир Васо Саичић, са својим подкомандиром „малим али ватреним“ Голубом Добрашиновићем, ни умни командир, Миро Дедовић, са својим подкомандиром Родојем Ђукићем. Њихови потомци овако су дочекали рат за пппииГ* 8 ' ослобођење“: на |јГ|ј|ЈЕ чел У Доњих Васојевића целе бригаде био је Авра Цемовић, бригадар, син Панте Цемовића;на челу првог баталијона Мило ( Саичић, синовац Взсе Саичића; на челу другог баталијона Маријан Вуковић, синовац војводе Милана и Станише Вуковића; на челу трећег баталиона Вуко Дабетић; на челу четвртог Вукота Пантовић на челу петог Симо Чукић и на челу шестог Томаш Поповић. Од свију њих само је један (Саичић), учио подофициоску школу на Цетињу. У очи објаве ра08 Душанова грода. та долази за главно командујућег опсадне војске на Беране, која се састојала из шест баталијона горе поменутих и још четири топа њима придодатих, бригадир Војвода Лакић Војводић, који у друштву са Авром Цемовићем, изврши организацију Доњих Взсојевића. Пошто се извршила потпуна организацпја, као што је уређенз остала црногорска војска, заузели су пози ције око Берана и отпочели напад. Одред генерала Јзн<а Вукотића заузевши Бело Поље, упутио се к Беранама преко Доњег Бихора и 2. октобра 1912. г. пред вече, нападне тако брзо турска врло јака утврђења. Тифран и Јејевицу, док су с друге стране Доњи Васојевићи продирали стално к Беранама, тако да су Турци видели. да се морају предати и почели су бежзти пуг, Рожаја и Пећи, Баталијон полички под командом командира Вукоте Пантовића, зароби велику количину муниције. хране и топова. Сутра дан 3. октобра 1912. г. пале су Беране, нај јаче утврђење после Скадра које је Црна Гора имала да осваја. Ту је заплењено 24 Крупова топа, два митраљеза, велика количина хране, муниције, пушака, шатора