Балкански рат

БАЛКАНСКИ РАТ

Страна 322

Број 21

Ој Турчине, ој, авети, Сад те ваше нећу клета ! Духну ветар у час срећни, Духну ветар петовенни, Није ветар већ уздаси. . Твоја свећа већ се гаси ! Зграби свећу, бежи с њоме, Бежи с њоме дому своме, А нека то вране прате, Бежи дому Азијате / * Ој Турчино, ој авети, Сад те више нећу клет < / Ове горе, поља ова, .Гњезда наншх соколова Што си паклом створит знао — Гдо си данас клеко, пао Леш до леша овде труне, Долине су крви пуне! А где деца наша пиште Није село већ згариште, А тпто мајке наше ћуте То су клетве замрзнутс Наше жртве још су пале Божи Туре, беж отале!

ТУРЧННУ! Ој Турчине, ој, авети, Сад те више нећу клети! Ал’ кад буде што ће бити, Кад се добро семе хити, А још боље кад уроди, На сунашцу, на слободи: Кад иропева брег, долина, Мила српска домовина; Кад у њојзи к’а у рају Цркве, школе процветају. Кад по сели по градови, Кликну српски соколови, Соколови мира, братства, Соколови човечанства; Кад се створи њива рода — ■ 1Бива срећо, жива нада, Домовина наших чеда, Ко’ кошница пуна меда... Тад завири, болан Мујо, У тај санак л>уди сретни, Уједи се љута гујо, Сатано им потовечни. И на прошлост своју пљуни. Види, па со — сам прокуни. Змај Јован Јовановнћ

КОСОВЕКНП ОЕКТНЦМ

Хероји, јунаци, осветници Косова, ваша многа јуначка дела, обагрена врелом вашом крвљу. Историја не може да стигне да их златним словима убележи у простране неисписаче листове српске историје. Дела ваша, сунцу равна, виша су од Балкана, дубља од Адрије, Брже сте назидали половину Велике Србије, него што то учинише у своја респективна времена: Стеван Немања и Душан Силни. Ко да вам се не диви, ко ли да вам не позавиди! У својој скромној од похода отрвеној униформи, са поузданим оружЈем, које често љубите врелим пољупцима захвалности, освајатс српска историјска места, која до јуче беху поља, долине и планине плача и суза. Ваше ноге, увијене у обојке и ооанке, газе по травном и стеновитом земљишту, које до јуче бејаше српско гробље, а сада на томе гробљу васкрсавате нов, поновљен, српски, слободан живот. Идете закићени шимширом и невеном путовима и местима којим су некада лавориком искићени пролазили Душанови и Лазареви оклопници. И када после љуте борбе застанете, да се после сјајно задобивене победе одморпте, српске вам виде у ноћној немој тишини из облака и планина силазе нечујно, да залече ране рањенитдима, склопе очи погинулим, а преосталим, пољупцима даду нове снаге за сутрашњу_битку и победу. Што су Срби пре пет стотина година изгубили у стогодишњој борби са Турцима, ви, јунаци, који на врховима својих бајонета и ножева носите само венце победа, ви ћете, витези без страха и мане, повратити за тридесет дана. За толико дана крвавих борби, ви нигде не устукнусте, ни једну битку не изгубисте и ако сте имали пред собом љутог, дивљачког и многобројног неиријатеља .. Одиста, одиста; дела су ваша сунцу равнавиша од Балкана, дубља од Адрије! И када ускоро дође време повратка својим домовима, ви ћете се, творци Велике Србије, са бојних ограшја и попришта вратити са тужним и радосним срцем- У

повратку проћићете свакако мимо гробова својих погинулих другова. Проћи ћете без топота и жагора из страха да их не узнемирите у њиховом вечном миру. И копите ваших коња, нека не одјекну на том још неиобусаном гробљу. Али не! не! ваши брзо сахрањени и брзо опојани другови устаће пред вама преосталим, да се још једном с вама опросте и пољубе. Окрвавиће вас при љубљењу и опрсштају, крвљу, која се цеди из кр/пних рана; али та крв, за часак васкрслих погинулих ваших другова, биће вечита мрља на вашем телу, коју ћете ви, или бар ваши најближи потомци, опрати само у борби за коначно осгварење Косовске идеје. Време, нове борбе, ноказаће, како ћете ви одиста извршити и тај завет. При поновном силаску у своје хладне, плитке и узане гробове, ваши ће погинули другови преко вас своје миле и драге на дому последњи пут позправити. И не заборавите: чим отресете дебели ирах са својих од дугог пута искиданих опаиака и цокула, отидите к домовима својих погинулих другова, угеш.чте их у тузи предубокој (али тузи без плача и јаука.) вешћу, да су њихови пали јуначки и славно као косовски осветници Причањем о јуначким делима вп ћете благ мелем привити на њихове дубоке ране. А кад се, јунаци са Косова, Вардара, са Дрима, са Марице, вратите у Србију, до вашег преласка границе, малу Србију, у чију снагу Европа није веровала, заостала Србија устаће на ноге и гологлава чекаће; јер нам ви дола зите. Свуда ће вам путови бити засути цвећем које за ваш повратак чувамо и негујемо. У хиљадама руку наших напред ће бити истакнуте и сухе и дрхтаве руке ваших старих родитеља, које ће вас тражити; жене љубе ваше на рукама ће држати одојчад вашу, да виде међу толиким јунацима и свога оца; сеје ваше закићене и браћа за бој недорасла, клицаће вам као победиоцпма у толиким бојевима, И кад се од пуга одморите, своје бојно оружје, које вас није никад слагало, од прашине очистите, ви ћете својима милим и драгим, родитељима, деци, прија-