Балкански рат

Страна 340

БАЛКАНСКИ РАТ

Врој 22

'пЕГАзфки пуковник Мипнвојв Отојановић КОУАНДАНТ 12. ПЕШАДИЈСКОГ Г1УКА ЦАРА ДАЗАРА

Међу нарочито истакнутим командантима овога рата једно од првих места заузима потпуковник Сто јановић, који је са својим храбрим пуком где гол сс појавио брао лаворике победе. У овоме ратном похо ду његов пук је жњео победу за победом. При прела зу границе када их је напала далеко надмоћнија арнаутска сила пуковник Миливоје није се дао збунити, и није хтео одступити, но је после неколикодневне упорне борбе успео да не само одбије но и разбије огорченог и много јачег непријатеља. Тиме је прокрчио пута трећој армији, да победоносно избије на Косово. Доцније је у крајевима насељеним Арнаутима имао врло важну улогу, које се показао достојан. Разборит војскозођа, лично храбар јунак пуков ник Стојановић се у крвавом окршају са Бугарима на Редки Буки са својим пуком тако сјајно држао и толико одликовао, да је задивио своје команданге, а запрепасгио протпвника, који, и ако јачи и у повољни јем положају није био у стању да одоле силном по лету Цар Лазаревих потомака но „плећа даде и бега ти стаде“. Командант прве армије, престолонаследник Александар толико је био усхићен славом овога пука, да је лично пришао команданту, топло му честитао. а у знак свога признања скинуо је са својих груди Кара ђорђеву Звезду с мачевима и сам лично ју је заденуо за јуначке груди храброг команданта XII. пука. То је највеће одликовање добијено у овоме рату и нама је мило, што је оно пало у део једном од најодличнијих наших официра за кога се с правом може рећи, да га красе све војничке врлине. Пуковник Миливоје сзршио је нашу Војну Акаде мију са 22. класом и пешадијски потпоручник постао је 1892. Као одличан официр увек се видно истицао у миру, а у рагу се показао као прави херој.

Пешаднрн потпуковник 1- Ппија Радивојевић КОМАНДАНТ 19. ПЕШАДИЈСКОГ ПУКА СЛАВНО ПАО НА ЦРНОМ ВРХУ Илију Радивојевића ми смо приказали у једном ранијем броју, а писали смо опширније и о његовим војничким успесима, што их је постигао у Новопазарском Санџаку као командант батаљона у 111 дринском прекобројном пуку, те је нашим читаоцима већ позната велика војничка вредност и одликовања овог одличног младог команданта, коме је судба доделила част, да први од команданта пукова падне у овом рату за Част и Славу Отаџбине, коју је он љубио изнад свега. По жељи својој, да узме учешћа и у другом рату потпуковник Илија је добио команду над 19 пуком и са храбрим ИЈумадинцима починио је чуда од јунаштва. На челу свога пука неустрашимо је потпуковник Илија полетео у најгушће редове непријатеља, кога је силни српски налет толико запањио, да се дао у дивље бегство Тамо где је био најкрвавији окршај, где су Бугари давали нзјјачи отпор, где је крв потоком поте кла, смртно погођен пао је потпуковник Илија, да му име вечито живи у српском народу, који ће се својим јунацима вазда дичити и поносити. Видећи да им је пао командант храбри Шумадинци су као избезумљени полетели на непријатеља и врло брзо су скршили његов дотле снажан отпор и натерали га у дивље бегство У Илији Радивојевићу млађи наш командни еле менат губи једног од најспособнијих и нзјодличнијих својих чланова Прва војничка знања пуковник Илија до био је у нашој Војној Академији, по свршеном и ви шем курсу он је као државни питомац слат на више образовање у Русију, где је студирао три године. Вративши се у Србију корисно је послужио где год је са службом одређен. Тело јунака пренето је у Веоград и 27 јуна с великим почастима овде погребено. Слава му!