Балкански рат

Врој 22

У СЛицИ и РЕЧИ

Страна 341

ПЕШАДИЈСКИ мајор МиЛЗН ВаСНћ СЛАВНО НАО 17. .ТУНА НА 8ЛЕТОВСКСЈ РЕЦИ

Међу првима који су крвљу својом оросили нове славодобитне успехе српске војске у њеној одбрани од варварског ноћног препада бугарских хорди био је незаборављени вредни секретар Народне Одбране, пешадијски мајор Мплан Васи!) командант првог багаљона VI. пешадијског пука Престолонаследника Александра. Изненађен мучким нападом далеко надмоћннјег противника Васић му је са својим батаљоном дао снажан отпор и много је допринео задржавању бугарских хорди, док није стигла наша главнина да непријатеља не само сузбије но и да га натера на дивље бегство Борећи се у првим редовима свога батаљона мајор Милан Васић је допао тешких рана и остао је у ранама на бојишгу. Бугарски официри и војници тешко рањеног српског вишег официра су немилосрдно дотукли и искасапипи Тако је мученички пао мајор Васић, човек који је био украс српске војске и дика своје генерације. Мајора Васића његови храбри војници достојно су осветили. Мајор Васић је свршио с одличним успехом тридесету класу Војне Академије 1899. Међу 88 другова Васић је био трећи у рангу у класи чији су се многи питомци у овол рату одлично показали, а од којих су поред Васића још двојица мајор Радивоје Филиповић и капетан Аца Здравковић, главом платили И виши курс свршио је као један од нзјспремнијих и најспособнијих наших официра. Уз то је мајор Васић био Велико Србин, који је кроз дуг низ година неуморно радио на српским стварима припремајући терен за успехе. које смо постигли у рату и према Турцима и према Бугарима. Био је то веома интелигентан и веома раден човек, који себи никад није дозволио да има слободна времена. Његова смрт један је од најтежих губитака српске војске која ће се докле тече сунца и месеца поносити херојском смрћу никад незаборављеног јунака са Злетовске Реке мајора Милана Васића. Слава славно палом! * Многобројне су жртве наше, којима смо покајали Сливницу. У колу најбољих, који су славно нали на бој ном пољу од мучких нападача Бугара, видно место заузима лешадијски каиетан прве класе Душан Ђорђевић. У крвавоЈ борби, која се развила после срамног мучког бугарског напада на наше трупе, а у време када је наша храбра војска већ потискивала неваљала „брата“, пао је као јунак'капетан Душан, који је од непријатељских кур-

ПЕШАДИЈСКИ КАПЕТАН ПРВЕ КЛАСК Душан Ђорђевић СЛАВНО ПАО 18. ЈУНА НА ДРЕНОВУ

шума и бајонета претходећи у храбрости примером својим војницима, вадобио пет рана, од којих је свака смртна оила. Рањен у почетку битке он се није повлачио из борбеиога ланца по је соколећи војнике јуришао пред њима у бугарски шанац, где је избоден бејонетима. После неколико сати витешки дух напустио је саломл.ено тело младога јунака и вину се пред престоље Свевишљега. Тело јунака пренела је породица у Београд и овде је погребено уз велико учешће грађанства 23, јуна. Ђарђевић је рођен у Иожарзвцу у угледној кући. Рођена су му браћа д-р Живцјнн, професор Универзите* та, и д р Пера, окр. шумар. Војну Академију свршио је са 31 класом као врло добар. Као официр увек је најполвалније оцењиван, а био је одликован и медаљчм за војничке врлине, Слава му! * Приликом мучког напада Бугара на наше трупе пао је као јунак и резервни пешздијски потпоручник Александар — Аца Ђорђевић свршени правник и адво катски приправник, јунак са Куманова и Прилипа Потпоручник Аца у борби на Прилипу, као водник VI. пука, допао је тешких рана предводећи своје војнике на јуриш. Поред 6 рана био је још и контузован, па ипзк је преболео љмте ране, да би кратко време за тим мучки али ипак јуначки пао од небратске бугарске руке Ђорђевић је рођен у ИЈапцу, где је и гимназију свршио, а у Београду је прошле године завршио своје студије на правничком факултету нашег Универзитета. Славно пали потпоручник Апександар био је човек пун идеализма и љубави према груди з п мље, на којој се родио, и према своме народу, за чије је добро у пуно крвавих окршаја смело излагао своје младе груди непријатељском олову, док своју љубав према земљи и народу своме није на обалама Злетовске Реке запечатио крвљу својом. Вечан сан почива далеко од родитеља и својих милих и драгих, али му је тамо земља лака, јер је из крви његове из гроба његова и његових славно палих другова, онамо изникла Слобода српска. Слава славно палом! *