Балкански рат

БАЛКАНСКИ

Број 22

Страна 342

РВЗЕРВНИ ПКШАДИЈСКИ ПОТНОРУТНИК

Александар Р. Ђорђевић СЛАВПО ПАО НА ЗЛКТОВСКОЈ РЕЦИ — — Кота сраекЕ да1ри1 — Првв српснв-бугарвке борбе на шивот н смрт Између Овчјег Поља и љеговог продужеља ка ТТТтипу — Јежевог Поља са једне и Барбарског потока и Злетовеке реке са друге стране, налази ее необично таласасто, испреламано земљиште са много чукара, главица и висова најразноврснијег облика и падина разних стрменитости, испресецано многим дољама, увалама, карлицама и кланцима разних дубина и већином благог пада, те су лако нрелазни. Земљиште је голо, каменито. са врло мало стрмних жита а друго је све сува, нехранљива брдека икаменита трава. Села има доста, али су мала са вредним становништвом, које се пати и мучи да из камена добије себи и својој стоци храну. Више села Барбарева ионосно се издиже Црни Врх који гледа правце у плодну равницу реке Брегалнице између Кочана и Штипа, на којој успева и пиринач. Цео терен господари свима околним равницама као и варошима, те се свим овим особинама истиче изнад свих других терена важношћу у стратегијском вој ■ ном погледу. Према многим ранијим покушајима Бугара, да заувму положаје на Злетовској реци сваки се је и раиије могао уверити, да је овај правац врло важан са војног гледишта. Бугари су били још раније бацили око на овај терен и нису били пробирачи у средствима, само да загосподаре љим. Према обим рекама највише сеистичусво' јом висином два виса; кота 550 и 650. Они су били циљ коме су тежили али, имавши их у рукама, све смо силе улагали, да их вадржимо. Коњица је нослата хитно још 12. јуна, да брани евеи туални прелаз Бугара из Злетовске реке ка коти 550. остав љајуби у десно и испред себе одбрану коте 650 пешачким пуковима па су редовно сузбијали мирзодопску халапљивост бугарску, док су остали иукови утврђивали Црни Врх и његове мвогобројне огралке који се пуштају ка Барбаревској и Злетовској реци и које чине изврсно левокрилно залеђе ових положаја.

17. јуна рапо у зору нробудише нас одјеци топовски и одмах нам би јасно да ово није обична комитска чарка. Сви се изненадисмо, јер смо према последљим извешгајима држали да ће се свршити све мирно. По старом правилу: где топови пуцају — ту сви трче и ми се брзо кренусмо из села Барбарева напред ка положајима и заузесмо коту 550 и ноложаје нозади и лево од њега испред нае око коте 650 један пешачки пук већ се је налазио у пуној борбеаој грозници са непријатељеч. који га је ноћу изненадно напао да би тако дошао до жељене коте 650 Сви се крестосмо ношени радошћу што је дошао тренутак оружаног разрачунавања и крај бесциљном узајамном варању и одлагању који нам умало не убише сваку вољу и не идузеше борбену енергију, Ратни огањ све се више разбуктавлше, узим.ше све веће размере; постајагае све већи, и јач«; топовска паљба све учесгани а а грокгање пушака збијеније и тупље, те се по свим долинама преламаху и умножаваху звуци из свих врста оружја, и прикупљаваху се често у једиу хармоничну целину иди испрекидано и по учестаности и но јачини и по равномерности, те ствараху у први мах, за од викле уши, несиосне шумове који нам постепено постајаху све малији, добијајући у звучности, те се тим иеосетно развијаше пријатна ратна музика. Из далека допираху потмули тоновски одјеци који по кад кад личаху на грмљавину. Нреко наших глава често нрофијуче непријатељско топовско зрно, пуцањ пушака час се изгуби, па се појави еа појединачним одјецима док се не слију у неко гроктање, кркљаље и жуборсње као у котлу кад вода почне да ври Наша артиљерија при гађању имала је увек циљ пред собом, док оу Бугари често бесциљно гађали обасипајући цоо терен гарапнелским зрнима, да живот нигде није био сигураи, Валсни положаји обаоипани су са обеју страна тоновским зрнима чији се звук и при излазу и при распрскавању чује јасније или слабије или се само види дим при распрснућу или одблесак. Често пута распрскавања тако учестају, да дим обавије вис као густа магла и светлуцања са пројекцијама на небч дају веома лепу слику, а нарочито у вече призор је изванредан и да нисмо свесни тога, да евако распрснуће можда угаси који живот, уживалн бисмо у овој лепоти крја је дирљивија него ли ма каква илуминација. Тих планински поветарац хладио је уморне и загрејане борцв, те штедио њихову еаергију од превременог истрошка. Борба је трајала 30 часова са малим прекидима. На коти 650 ситуација се непрестано мењала. Ми смо три пут губили најистакнутији положај и опет га повраћали док није противник побеђен. Коту 550 посела је коњица са једним пуком, чији привремени командант јавља: „да ју неће напустити док сви не изгину,“ а остали делови присутне коњице разбацани су по целом терену, трчећи час на једно, час на друго место, помажући наше или запрећујући непријатељским редовима. Батерије су цело време биле у иуноЈ пари ангажованости. Никад кољица није била у оваквој активности. Она је свима притицала у помоћ и, скривајући се иза згодних положаја, вребала на тренутак, кад је акција њена иотребна. Нарочито Ј'е била очаЈ - на борба око безимене коте више села Петрушина коју су Бугари били посели и са које су хтели да продру дубље и да нас отерају. Страшно је било г'ледати како се и наши и њихови боре храбро и Ј - уначки под кишом шрапнела: наши јуригпећи, Бугари бранећи. Неколико јуриша било је са нагае стране бсзуспешших, док 18. јуна у 1 и по сат по подне није био отеудни и пресудии јуриш пешадије потпомогнут кољицом, чиј‘и вој‘ници у скоковима увек пуцајући додаше полет већ иоколебаној пешади]'и и удружени нечувепом жестином ударише на противнички положаЈ - , унигатише му прибраност, учинише те тас страха постаде већи од таса храбрости на борачкој теразији и непријатељ се даде дивљем бегству низ стрме падине ка селу Претрушину оставише целу батерију у потпупој спреми, оставл.9Ј'ући масу мртвих, ј’ош више рањених а нај’више заробљених, Тако је бези-