Балкански рат

Број 23

Сграна 365

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Са бојиога 00013 Наша слика представља чувени иоло ј жај турски нг Црном Врху, у правцу кај селу Жељезници Овај положај храбра ј наша тимочка дивизија првог позива,управо XIV. пешадијски пук. заузео је тек другога данаборбе13 окгобра 1912. По природи својој ово је јак положај обрастао од половине до врха сигном густом шумом, тешко је проходан, затвара правац из Кратова за Шгип и Овче Поље. После Турака храбра наша војска 0вде је скорих дана добро испрашила тур и браћи Бугарима, те је овај веома взжан стратегиски положгј и данас у нашим рукама.

Поглед са Црнога Врха ка Кратовско] рер

Васкрс Наше је племе старо гнездо свило На Дриму, Скопљу, Прилипу и Драчу. Опет је наше, шго је негда било, Добисмо часно, крвљу и на мачу. Вековна тешка зацели се рана, Косовски пораз потомства су спрала, И војска наша храбра и без мана, Куд год је прошла лаворове брала. Наша је раса млада, пуна спреме, Доказ је дала да ради и живи, И да смо исто оно чврсто племе, Ко претци наши, који беху диви.

— Старче, нека ти је здраво остатак! — Нема остатка, господару! — рече старац, — Како чоче? — упита краљ. — И она три погинули су на Бардањолу! — Нека им је слава! — узвикне краљ. — И теби здравље, господфу! - одговори му старац.

Наш $ Призреку

Прошле су наше ноћи тако црне, Буди се племе, диже, васкрсава, Док задњи акорд умире и трне,

Буди се племе из сна, свесно јаве, И дршће снагом набујалих грана, Диже се народ од Аваге плаве, До Сињег мора и наших Јадрана. Драг Најдановнћ.

Највеће јунаштва — У онииа Црнвгораца У логору с оно стране Брегалнице Шумадннци хвале Црногорце и признају им да су Црногорци највеКа јунаци. — Не, и не дао Бог, ви сте већи, веле Црногорци. — Ми само вама, и наком више, празнајемо боље јунаштво, опет ће Шумадинци. -— Највише је јуваштво слушати старијег, а ми се сваки бијемо како и кад који хоће. Зг то сте ви већи ју ■ наци од иас, веле Црногорци.

Срце у рака — Црногорац као отац Један стари Црногорац испратио је у рат пет синова. Два су мупогинули на Тузима, а тројица су отишли на Скадар. После бардањолске битке сусрео се краљ са старцем и знајући да су му на Тузима погинула два сина, рече му:

Конло нзвнђање прн уоазу у Прнзренска предграђа Улазећи у Призрен наша коњица је имала дужност, да бодрим оком прегледа све његове крајеве, да се где по малама и кућама нису скрили војници и одметници, кој и би из куће давали отпора. Наша слика представљ а коњицу из одреда потпуковника Селимира Остојића како врши иззиђања у цредграђу царскога Призрена.