Балкански рат

Страна 366

БАЈ1КАНСКИ РАТ

Број 22

Од Бтарца до Бнтоња

ономе ш го се после Куманова сумњало ато је : да сваки (1о.) српски пешак носи на леђима по једно „топче“.

— Дневник једног обввзника дунавсие санитетске кооонв. 29. Октобар Скоро цео дан смо остали на месту. Кажу да је пут на понеком месту тако страховит да је готово непроходан. Артиљерија још није по миље прешла. Помажу им пешаци и преносе топове на рукама. Путем смо кренули мало и доспели баш до испод самог брежуљка због кога је овај застој, и произведен који је ако не кобан а оно бар од велике шгете по операције наше војске 30. Октобар Јутро је освануло доста лепо. Командант наређује да се пропусти једно оделење инжињерије с алатном колоном те да пут бар колико толико поправе и учине га проходним. Ово је свршено око 11 сахати и ми се поново тешком муком кренусмо напред. Али се није ишло ни 500 метара па се опет стало. Не може се. Сироти вој ници, јадна стока, што су се овде на- ј|јј ||]]$ј> мучили то се не да описати. 31. Октобар У 6. сахати у јутру пошли смо. Додали смо дуплој запрези још по једну запрегу па смо тако великом муком прешли најопасније место, које није дуже од 2—300 метара за пуних 2 сахага. Поред нас пролазе рањеници из Прилипа. Лако рањени иду пешке а тешко рањени су у колима. Један од рањеника причао ми је : „Много нас је страдало ,код Бакарког Гумна и то не у борби већ изненада у нашем логору. Тур- к ци су били на брду одмах више нас. а Р10Е! Н8 ИШОШШЈ ми не знајући улогорили смо се у подножју./ Тек што смо сложили пушке и ночели разапињати шаторе кад зарикаше турски то пови и почеше да нас обасипају шрапнелима. Наши почеше да падају као плева. Наста тренутно узбуђење и забуна али се брзо прибрасмо и као из једног грла проломи се небо од оног нашег за непријатеља страшног „Напред, напред браћо, изгинусмо!" Све полете као без душе и сложно неустрашимо јурнусмо на непријатеља који после страшне и крваве борбе побеже разбијен, бацајући све што је код себе имао па и пушку и муницију. Том смо приликом огели од Турака поред другог плена још и 14 брзометних Крупових топова. Од наших има око 3000 мртвих и рањених али су Турци ваљада још горе прошли, јер од њихових лешева није се могло ићи. Турци су се надали да нас ту задрже најмање 5-6 дана па да се за то време што боље утврде код Битоља, али су се у рачуну преварили. Неустрашимост наше војске их ја изненадила и још првог дана са положаја најурила. То нам је од прилике потврдио и један турски рањеник, додавши : како су се у овој борби уверили о

У страха су велике очи па и они изненађени и сатрвени од неког оделења наших .литраљеза, мишљаху да сваки од наших војника поред пушке рукује и с по једним митраљезом. Кад смо ово непроходно место г.решли као и још две тешке заокуке, настао је леп и подзидан друм све до Прилипа. Одмицали смо лако све до 5 сахати до у близини села Тројане, где смо зауставили колонуипреноћили. Време је ветровито али благо. Село Тројане лежи на једном од многих високих брдд. Насељено је нашим елементом. Кад смо послали наше војнике тамо, да нам мало хране и вина донесу, сељаци су дали и задржавали их на вечери. Разуме се, да су војници одбили позив, јер се колона није смела напустити. Њиховој срећи нема краја што их је наша војска ослободила Турака, и не могу се довољно нахвалити храбрости српске војске. 1. Новембра У пет сахати у јутру колона је била готова и чекало се за полазак. Наређује се полазак и ми се крећемо јединствено добрим и озиданим путем уз брдо, које је 'турска војска очајно бранила. И ако је доле испод брда лепо и топло време где се пиринач гаји и одлично успева, врхови брда где пролазимо покривени су снегом. Рупчаге и разриве ност земље сведоче о страховитом деј ству нашихтоповаи пушака, а јаки тур ски положаји, које посматрамо, гоне вас да се дивите јунаштву и изаржљивости нашихјунака што Турке [из њих најурише задавши им тешке а можда и решавајуће ударце. Р8ЦИ К ПрНЈБПОЉу При улазу у варош причека нас нови командир Азриел Леви, рез. коњич. п.поручник, син угледног београдског трговца АронаЛеви, и прими команду над колоном па нас поведе кроз Прилип у већ одрећено логориште код турских коњичких касарна Време је било дивно а улазак у Прилип готово величанствен. Силан свет је изишао из својих кућа, које су окићене нашим заставама па радознало посматрају наш пролазак и весело нас поздрављају. Прилип је велико место и броји преко 20 000 становника већином Срба. Лежи на лепој и плодној равници кроз коју вијуга исто — имена речица. Одма до саме вароши а више самог нашег логоришта уздиже се стрмо у вис брдо на чијем се вису виде лепо очуване рујине некада чувенога грлда нашег народног јунака Краљевића Марка. По варошким улицама ври. VIII пеш. пук и цела тимочка дивизија II позива приспели су данас па се размилели по вароши као мрави. Весеље је опште. Престолонаследник је дошао такође и често се виђа на улици или пред кућом у којој станује. (наставиће се)