Балкански рат

Број 23

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 355

Заузеће Штипа — Успех треће арпије На дан 25, јуна ваљало је да се бије велика битка на целом фронту треће армије. Пробуђени смо још у три часа у јутру и одмах смо кренули на предње положаје. Сви су одреди већ били посели одређене им позиције, и сви смо већ по мало нервозно очекивали да загрми први топ, па да се на целој линији, и с једне и с друге стране, оспе убијствена ватра. Али до очекиване битке није дошло. Време је пролазило, и ми смо непрестано буљили очи то на једну, то на другу страну, очекујући да изаслате претходнице открију противника. Била је пости гнута и телефонска веза са свима‘нашимде ловима, те смо сваки час били у нашој малој телефсГнској централи, којаје била смештена у једноме рову, на ивици некога винограда, на једноме ћувику у врх Јежева Поља. Али и телефонски извештаји непрестано су гласили, да противник није још откривен. У неко доба стиже нам ордонанс с једнога нашег крила и донесе вест, да је то наше крило, идући за противником, дан раније, отишло доста напред, те неће стићи да се на време спусти у потребну висину са центром и другим крилом, те одлучисмо да се то крило и не чека, већ да почнемо борбу са осталим деловима. Направљене су диспозиције. Телефон је непрестано певушио ону своју карактеристичну мелодију, ордонанси појурили у свима правцима. Све су потребне заповести биле изцате Сви смо с прилично нервозепосматрали помицање појединих одреда и очекивали да отпочнета очекивана, можда чак и судбоносна битка. Али опет до битке не дође. Телефон „запева“, и од команданта дивизије, која је била на положајима према самоме Штипу, стиже извештај, да му је дошло нарочито изасланство из Шгипа и умолило га, да наше трупе уђу у Штип, пошто су Бугари тога јутра напустили Штип ИЈтовукли се ка Радовишту. Ову смо вест примили с доста резерве. И ако смо знали да су Бугари и у ономе изненадноме препаду од 17. јуна, а и у борбама потоњих дана, били многоослабљени и беспримерним јуначким држањем наших трупа доста деморалисани, опет смо помишљали и на превару, јер су Бугари и у овоме рату, за само неколико дака, пружили и сувише примера о томе, како не презају ни од превара најниже врсте, само да своме противнику панесу штете. Одмах су изаслате патроле и мања одељења, па кад стигоше извештаји, да су Бугари, извештени о концентрисању наших трупа према Брегалници, а сећајући се дејства наших батерија и одличног држања наших пешака, доиста напустили своје положаје, нз Брегалници, наше трупе за час се почеше спуштати с поло жаја на десној обали Брегалнице и прелазити на ону

страну ове реке, која је до скора била демаркациона линија између наше и бугарске војске. Стање у Бугарској морало је бити врло очајно, кад нису стигли ни своје мртве да покопају, него су лешеви лежа.ли растурени по пољу, ту су се, на овој врелини, распадали и кужили ваздух. Баш код Брегалнице, пред самим Штипом нашли смо крај пута, а близу једнога рова, у коме је у борбама од 17. и 18. јуна, била смештена бугарска батерија, леш једнога бугарског официра, који је био погинуо од нашег топовског зрна. Граната, по свој прилици бризантна, просто му пресекла ногу и разнела утробу. Његови нису стигли да га укопају, већ су га тако оставили крај пута, и ако су ти положаји били у рукама Бугара и после борбе од 18 јуна. Ја се и нехотице питам, по коју би цену наши војници оставили овако крај пута свога погинула официра! Али друкчији су наши официри према својим војницима. Наши официри у својим војницима гледају сво у децу и своју браћу; у борби су увек са својим вошицима а врло чесго и пред њима; с њима подносе и деле све тешкоће, које неминовно рат собом доноси. А бугарски официр у своме војнику гледа свога роба, увек је надмен према војнику; а у борби је редовно позади борбених линија. Пред самим Штипом опазио сам још нешто, што ружно илуструје прилике у бугарској војсци. На друму близу Брегалнице лежи читава бачва у којој је била донесена ракија за бугарску војску. Да бн охрабрили своје „јунаке", бугарски су официри пред бор бу врло издашно својим војницима делили ракију, те су њихова момчета потпуно пи1 ана улазила у борбу. У Штипу уз нашеимаидо ста и Јевреја и Турака. Сви су они радосно поздравили улазак наших трупа у Штип. И словенско становништво свОјим највећим делом радује се доласку наше војске, јер су им дојадила поступањабугарских официра, а нарочито многе бруталности, па и свирепства „комитара“^и „војвода“. Штип прави доста леп утисак. Подигнут је на самој левој обали Брегалнице амфитеатрално на околним косама, које се доста стрмо спуштају у реку. Највећи део наших трупа само је прошао кроза Шгип, па отишао даље и посео положаје над Штипом, Наше војсковође ПУКОВНИК Павпв Пауновнћ На лицу овога броја доносимо слику пуковника Павла Пауновића одличног команданта дринске дивизије другог позива, који је са својим одредима у рату противу Турака постигао управо завидне успехе О њима смо ми већ много писали, а писаћемо још у^напису „Од Ваљева до Једрена“ јер је пуковник Пауновић у овоме рату доказао, ца је спреман војсковођа и ратник, кога красе све војничке врлине.

Андра' Николић

ПРЕДСЕДНИК НАРОДНЕ СХУПШТИНЕ СРПСКИ ДЕЛЕГАТ ЗА ПГЕГОВОРЕ У ЛОНДОНУ