Балкански рат

Страна 356

Број 23

БАЛКАНСКИ РАТ

НАРЕДНИВ ПИТОМАЦ ВОЈНЕ АкАДЕМШЕ 1' Аоекеандар Г, Пазаревнћ СЛАВНО НАО 26. ЈУНА НА ЧУПИНОМ БрДУ.

Новн Танвеи Ројнћ — ПОРУЧНИК ј- Мнпорад Гаврнповпћ Многе наше нрослављеие тобџије, нред чијом се вештином клањају и најбољи евронски артиљерци, угледали еу се на узор-тобџију Танаска Рајића, косили су немилице непријатеља сипајући ватру из челичних чељуети свог омиљеног оруђа, и бранили су своје топове до последњег откуцаја свога српеког срца. Међу онима што се смрћу нрославише почасно место заузима криволачки херој Милорад Гавриловић, који је остао вераи свометону док га је трајало. Када су Бјтари дивизијама мучки нагрнули на наших неколико батаљона код Криволака у намери да изненађене наше малобројне труне унаште или разгоне и доченају се слободна пута за Прилип—Битољ и Велес, наши су са надчовечанеким напорима супротстали бујици подмукла непријатеља, који је с муком продирао напред крај све своје огромне надмоћности. Срби су се браниди очајнички алн су се испред далеко јачег непријатеља морали поступно новлачити, залевајући сваку стону земље

обиљем своје, али још више нротивнвкове крви. Поручник Милорад чуда је чинио са својом батеријом брдских топова, која је била нласирана на Пенелнци. Његова зрна су многу бугарску мајку обукла у црно. Дошао је моменат када је нз тактичких разлога ваљало одстунати. Такву наредбу добио је и Милорад, али се он с топовима није могао повући, јер му је запрега побијена. Баљало је топове, који су нам у овој борби злата вредели, оставити непријатељу. Свс — али то није могао учинити норучник Милорад. Повући се без тоиова сматрао је за кукавичлук, тонове извући вије био у стању. Он је био брзо готов о одлуком, — Само преко мене мртва Бугари могу доћи до мојих топова! одлучно је резоновао поручник Милорад, гледајући у томе част своју личну и част српске артиљерије. Он је нунио и налио топ док га Бугари, који су у маси јурили, нису са свих страна склентали, да га жива ухвате. Соко снви лшв се у руке не даде. Сабљом у једној и револвером у другој руци он је бранио еебе и евоје тонове еве док га непријатељ није разнео куршумима и бајонетима. После пола сата наши су добили нојачање и потерали Бугаре натраг. Наскок славне наше војске био је тако силан да Бугари, бегајући главом без обзира, ниеу етиглп да собом као ратни плен одвуку она два српска тоиа, која је онако херојски бранио Милорад Гавриловић. Када су наши повратили наше раније положаје затекли су оба топа, и крај њих место храбра поручника нашли су само — гомилу мееа. Бугари су тело пала јунака исекли на комаде. Њима није импоиовао хероизам нала протиЕника! Поручник Милорад је родом Зајечарац, свршио је Војау Академију и са евојом батеријом прошао је све борбе у Албанији, где се особито одликовао. Нека је слава славном српском тобџији!

0 т А Д. Всџнелав Ј. ЦпиН мпађи Војници, војници, јато соколовз, Рањени хероји кумановског боја, Кажите ми где је мој јединац Јова, Моје лепо дете и утеха моја? — Баш јутрос, чим роеа заблиста дубравом, Он на Велее оде, заогрнут Славом. Старац жури тамо, пун очинског бола, Од брега до брега, од дола до дола. Бојници, војници крвава одела, Ви с Ведеса јутрос рањени идете, Видесте л’ јунака, дивна лица бела, Мог јединца Јову, моје мило дете? — Вид’ли смо га, чико, ад’ баш јуче оде На Бакарно Гумно, под стегом Счободе. Старац жури тамо, пун очинског бола, Од брега до брега, од дола до дола. Војници, војници, ви отуд идете, Са Бакарног Гумна, где се крв још точи, Видесте л’ ми сина, — моје мило дете, Он Је свеж и румен.. има плаве очи. — Јесмо, ал’ чим, јуче, поче дан да плави, Он на Перну оде, с лавором на глави. Старац јури к Черни, пун очинског бола, Од брега до брега, од дола до дола. Војници, војници, ви с Черве идете, Где се крв јуначка немилице прооу, Видесте л’ ми Јову, — моје мило дете, Он је леп и мио.. има златну косу.