Балкански рат

Врој 1 \

у слиЦи И РВЧИ

Страна 370

Јанковићем. После кратке борбе чета одстуии на другу линију опкопа (200 корака у назад). Бугари иојурисне за њом. У том остале чете трећег батаљона и заостала чета т 8. лука (Војислав Петровић капетан) осуше смртоносну ватру на Бугаре, који већ беху заузели наше митраљезе и прешли их за сто корака. Бугари се збунише од те силне и изненадне ватре и покварише ред. Почеше одступати прво полако а затим у бегству. Оставили су 112 мртвих и два официра. Прва чета трећег батаљона (Обрад Лазаревић) пође за њима и убрзо заузе оба митраљеза, које Бугари не имађаху кад да их однесу Официри (и сам командант, капетан Ђукић) пуцали су на Бугаре око митраљеза и тако им не дадоше да их одеесу вити да им се приближе. Командант викну: — „Ко први седне на митраљез добиће златну медаљу". Један редов из митраљеског одељења отрча први и чим седе, би погођен у чело. ЈБегов водеик поручиик Радивоје Јанковић рече му: „Даће ти командант медаљу“. Он се насмеши и иосле пола часа издахну. Види се да Србија има још Катанића. Бугари су били смрвљени и целога дана не изиђоше

више из утврђења. У б часова стиже наређење да се вратимо на наш положај иошто се утврдила спага бугарска према овом фронту. Батаљон се крену и понесе све своје рањенике и преко 100 бугарских пушака. Нико од Бугара не испали ни једаа метак. Само неколико бугарских комита, који су се били пресвукли у наше одело (скинуто са ра 1 веника) беху се завукли у шуму с нашег левог бока и опалише неколико метака на батаљон. Командант изиђе на једну чистину и викну им: ако још једну опалите, све ћу вас похватати и повешати.“ Више не пуче ни једна једина пушка. Батаљон се врати певајући на свој ноложај. Својпх 150 рањених заменио је са толиким бројем бугарских мртвих. Као што видите бугарски „на штики" и овде је насео. Сигурно су чули да је и ту био седми пук, кога јако респектују. Због тога командант хаубичког дивизиогга ппуковник Костантиновић с правом пели: „Кад је седми пук на нредстражи, онда смем слободно да скинем чизме.“ Р.

КОБОВСИН ОБОБТНКЦН

НАРЕДНИК авијатичарског одреда 1- МКХВИОО ПЕТРОВИЋ ПОГИНУО ПОД СКАДРОМ.

Велики историски догађаји и ослободилачки рат позвали су под заставу све српске борце, све српске синове. Стотине хиљада пожурило је у борне редове и ставили су се сви у службу Отаџбине. За кратко време дигао се сав српски народ. Сваки се борац нашао на свом месту, у ланцу, на својој дужности. Међу овима налазио се и Михаило Ветровић, авијатичар. Он је имао тешку дужност; да се вине у зрак и да одозго осматра иоложај непријатељске војске. Петровић је био пред опсаћеним Скадром и уснешно вршио своју дужност српскога јастреба. Ј Једнога дана винуо се високо у зрак и дигао се над бедеме и бастионе тврдога града, који се упорно брани и. . у једноме часу, осетинромену ваздушне струје. Кршгатица његова изгуби равнотежу услед тога и Петровић поста жртва своје тешке авијатичарске дужности: иогинуо је летећи над скадарским утвр1;еним положајима. Он је корисно послужио својој Отаџбини. Слава смелом крилатићу!

Уз наше слаке Уношење бадњака у Драч Познато је широм света, како је стари српски ириморски град Драч дочекао и поздравио ослободилачку војску, која је с напорима прешла дивље арбанашке планине и избила на приморје. Целокупно сгановништво града је имало за наше војнике само један усклик: Живели и хвала; а из очију и суза њихових више се дало читати, него из његових речи и усклика. — Војници и официри су у Драчу закантоновали. Као да су браћи у госте лошли. И више. Није требало нитри дана да прође, војска и грађани су се сродили, зближили, збратили тако и толико, да је изгледало као да су од памтивека; од вајкзда заједно били. То је несумњиво, отуда, што и једни и други исто мисле. исто осе ћају и истом циљу теже и никаква их сила не раздваја. И кад војници и официри пођу нешто даураде, мештани се утркују да их у истоме престигну и обратно. Једна од незаборавних ецена, које ће се мештани а и војска дуго са задовољством сећати јесте уношење бадњака у Драч. Напред, на двоколицама коњић вучебадњак, за њим официри и војници пешке и на коњима, а иза ових многобројни народ.

Брпске иости на Ердицн На слици на 376 страни седи с болом у души крај лобања и костију славних српских ратника, што јуначки падоше на Брдици, црногорски официр, поручник Јован Вујовић Он је са својим војницима по рупчагама и курјачким јамама брижљиво покупио све српске кости, прелио их по српском закону и укопао како се пристоји. Наша слика приказује језовиту слику једнога рова у коме су нашли смрт многи храбри наши ратници. Есад паша и БојовнЋ По предаји Скадра његов заповедник Есад паша састао се са српским командантом ђенералом Петром Бојовићем код цркве Св. Антона испред Љеша Поред два команданта на слици се виде пуковник Дамњан Поповић пуковник М Пауновић, пуковник Живко Павловић и један турски официр. На Косову Пошто је прегазила Косово и поставила предстраже далеко напред српска коњица се одмара к; ај Ситнице. Каква дивиа слика за свако српско око и срце.