Балкански рат

Страна 38б

БАЛКАНСКИ раТ

Број 24

Од Бтарца до Битоља — Дневннк једног обвезнина дунанске санитетске нопоне. Расположење је код војске одлично и сви се надамо да ће Витољ пасти кроз два — три дана. Ингересантно је проћи турским крајем вароши. Тамо су све куће окићене српском и белом заставом. Поред њих је обично намештен фењер, који се ноћу пали да би се застава боље видела. 2 Еовембра Тачно у 11 сах. пре подне чује се јака грмљавина наших градских топова код Битоља, Дсцније бива јача и чешћа а око 2 сах. после подне потпуно престаје. Дали је већ борба почела или је наша артиљерија избацила неколико метака ради оцене остојања, на које је турска одговорила. па се из тога изродила борба, није ми познато, тек главно је, да је пуцњава потпуно престала, ваљда, да се доцније или сутра поново у правој својој страхоти понови. Коњи су упрегнути. Све је готово: Само чекамо наредбу за полазак. 'Гимочха дивизија II позива а тако исто и Дуназска I позива крећу се вечерас на позиције пред Битољем, где су већ заузели положаје дринска и шумадкска дивизија. Дунавска дивизија има задатак да служи као резерва или чак у случају потребе да са нашег крајњег левог крила заобиђе Турке. Време је топло али кишовито. Имаћемо муке око преноса топова због подводног земљишта и великог блата а коњи су већ јако малаксали. ГЕред вече се чује готово јака топовска грмљавина али ни овога пута није дуго трајала. Наш је нови командир красан човек. Непрестано је са војницима. Цело пре подне је трчао с комесарем да набаве што више фуражи за коње и хране за људство, ј. р очекује велики штрапац за време борбе, нарочито због рђавог времсна и блатњаве земље А и због тога што смо до Прилипа изгубили 6 најбољих коња а и оно што је остало то лико је изнемогло, да се једва на ногама држе. 3. новембра Добијамо наредбу и крећемо се за „Чифлук Лак“ но близу овога мења се наредба и упућујемо ближе ланцу код штаба дунавске дивчзије у село Канатларце. Пут је до кра;ности рђав блатњав и разривен а местимице тако узан да се не може проћи. Топови грме по околним висовима пред Битољем тако страховито, да се коњи устручавају ићи напред. Бије се сграшан бој пред нашим очима, по брдима и испод ових распрскавају се турске гранате и својом пакленом ватром осветљавају овај мрачни сутон. Киша страховито лије. После грдне муке, где поломисмо више рањеннчких кола и изгубисмо 3 коња стигосмо по густоме мр^ку у село Канатларце. Канатларце је доста велико и чисто турско село. Има и једну доста велику и лепу џамију.

При уласку у село дочека нас један постарији. отменог изгледа Турчин, кмет овога села у друштву још неколико својих земљака и рдног Србина и пожеле нам добродошлицу. Понашао се веома гостопримљиво и понизно Мало доцније донесе нам леба и неке његове „манџе“ које нисмо могли јести. На захтев нашег командира да нам нађе преноћиште, Турчин обећа, али како нам паде у очи нека ле па бела кућа изразисмо жељу да ту добијемо Турчин се мало збуни. То је била баш његова кућа. Незгодно је да тамо преноћите вајкао се сиромах Турчин, јер тамо има много жена. Па колико? Око педесет!. Шта, зар су све то твоје жене упита га кзмандир скоро као ван себе? Не, одговори Турчин! То су жене мојих пријатеља из Прилипа, које су пре доласка српске војске овамо дошле и код мене се склониле. Да би га умирили командир му обећа да ћемо спавати у логору а он оде блажен и спокојан својој кући Киша поново поче као из кабла падати праћена јаким ветром који је фијуктао више наших глава целу ноћ. Артиљерија дунавске дивизије запала у неке баруштине па не може да се крене. Пешаци муку муче да је отуда извуку и пренесу на по ложаје. 4. Новембра. Целу ноћ је киша падала па и данас и ако слабије с т а л н о пада. Борба је почела зором Посматрамо бој и слушамо страховиту рику наших топова. Добијамо извештај да има доста рањених и да су два команданта батгљона погинула као и да се одмах кренемо за Дедеалар ода кле ћемо по потреби рањенике преносити Одавде се иде равницом која се протеже све до Бигоља. С десне стране од нас поред друма су висо ка брда око којих се не.фестано бој бије. Гранатетурске пребацују брда и падају по равници, где се по ко ја распрсне, али се већина без икаквог дејства зарије у блатњзву земљу. Од силне пушчане паљбе и праштања миграљеза као и грмљавине наших топова земља се тресе. Још од зоре од кад је почело па до сада није било ма и тренутног застоја. Непрестано кркља и ври као у неком огромном казану. Око два сах по подне борба је била најжешћа и пада у очи да гранате турске највише падају на наш центар који бране Дринци. Турци се невероватно тврдоглаво држе и очајно напацају. Дчј боже, да се и овзј бој као и сви досадањи сврше у нашу корист, Грчке војске нигде нема а требали су доћи да Турке с леђа нападну. Изгледа да је нами суђено. да ми у овоме рату будемо они, који требају својим јуначким мишицама да раскину петвековне ланце ропства и варварства и да за рачун својих савезника пролију потоком витешке српске крви. (Свршиће ее)

БИТ()Л> : Чаршија на пазарни дан у српском Бигољу.