Балкански рат

Број М

У СЛИЦИ И РЕЧИ

бграна 373

Том приликом престолонаследник је на Скадране упутио на српском и арнаутском језику овај проглас: „Сгавовништву Скидра\ Славна војска Њ. В Краља Николз ушла је у Скадар; али она није ушла у њ као освајач него као сила, која хоће да вас ослободи испод турског јарма, поц који су пали ваши претци после храбрих борби у једном за њих славном рату, од кога се баш у овом месецу навршава 435 година. Црногорска војска не долази к вама само, да вас ослободи од тога јарма; она се у исти мах обвезује, да ваше старинске обичаје, вашу слободу и вашу веру заштиги, као што је већ познато да су Црна Гора и српски народ увек поштовали све вероисповести и давали им слободу. У овом за срце Њ. Величанства Краља тако зна чајном тренутку анектирам ја Скадар као нову престоницу Црне Горе, надајући се, да ће се овај град засијати у зрацима среће његових становника. Ујемчавам вама становницима безбедност вашег живота и ваших имања, ујемчавам вам свима правичност и мир. Нека се сваки врати својим пословима које је за рата оставио. Мир свима! Покоравајте се наредбама владе! Они, који би им се успротивили, биће најстроже кажњени Срећа је хтела, да се под славну заставу Црне Горе присаједини она земља, коју нам је сила пре четири стотине и више година отела. Кликнимо заједно: Живео Краљ Никола I! Комаидаит цриогорске иојске Наследник нрестопа Данило".

Ш Здравковнћ — V Кулановској битцн један од највећих јунака Оно је лајор Нца Здравковнћ Кад се буде пиеала историја наших С 1 авних победа над Турцима и Бугарима главна заслугд за све сјајне победе наше војске прииашће српским сфицирима. Они су имали да поведу војску у сигурну смрт. и да лримером иокажу како војник гине за Отаџбину. И они су своју дужаосг до краја извршили. Многобројни официрски леше ви и многобројне ране задобивене у крвавим биткама остаће вечити сведоци храброоти ваших официра, њиховапожртвовања и љубави за Огаџоину. Један од најхрабријих, међу њима, мајор Аца Здрав ковић, погпнуо је најславније на прагу своје дедовине Ои је имао дужност ађутанта дивизијг. Месго заклоњено од куршума, од смрти. И он је своју дужност савесно и предано вршио све дотле док се редова наше војске ннсу поколебали. Али тада, кад је пок. Аца видео да су команданти батаљона попадали. да су комаидври чета изгинуди о да је војска остала обезглављена — тада је Аца нанустио ађутантско место, оотавко свога команданта дививије и полетео тамо где је био нотребнији: међу војску, у бојни ред на Црвеном Брегу. Улетео је међу војнике еа исуканом сабљом у руци и на челу 18. пука иолетео ;је напред, кроз кишу од куршума. Аца је ишао први; војница су журно корачали за евојим јуначким вођом. Аца се борио храбро, лавовски. Кад се са својом војском приближио неколико стотина метара од непријатеља, једчо непријагељско зрно погоди га у трбух, Аца пзнеможе и паде. Увече, другога дана битке, док су се на бојишту разлегали радосни краци пооеде на ратном превијалишту гасио се постепено живот једног хероја. Аца Здравковић је издисао. Кад је еа јутарњим зраком нашој браћи у Куманову објављена слобода и нов живот, Аца Здравковић није био више међу живима. Подлегао је ранама задовољан, шго је крвљу својом приномогао успеху српске војсве и што је животом својим огкунио Слободу свога роднога краја,

У иеторији кумановске битке пок. Аца биће забележен међу првима. Гдавна заслуга за победу на Куманову припада јунацима као што је био покојни Здравкокић. Капетан Аца, који је за свој хероизам награђен тако славним одликовањем, да је мртав унапређен за мајора, по оцу је Кумановац, а сам је рођен у Трстенику. Шест разреда гимназије је свршио у Крушевцу. У Војну Академију стунио је са тридесетом класом 1897. а 30. септембра 1899. посгао је инжиЕверски потпоручник. Од 88 другова био је П по рангу. Иста тако с одличним уснехом свршио је и виши курс, а био је и један од најбољих ђенералштабних приправника. Када је наређена мобилизација капетан Аца одрофен је за ађутаата команданта дунавске дивизије, ђенерала Малоша Божановаћа. На раду Око мобилизације Аца се одлично показао и стекао је празиање свога командан та, а на бојном нољу је био дивљења достојан. Док је српској војсци оваквих офицара она ће са сваким непријатељем свршити као 'с Турцима на Кума* нову и Бугарима на Брегалници. Слава сланно палом\

I,

ф Радојко Деметровић КОМАЧДИР 4 ЧЕТБ, 1. ВАТАЉОНА, 8 ПУКА II ПОЗИВА СЛАВВО ПАО 26 ЈУНА НА ЧУПИНОМ ВРДУ Професор Деметровић четири месеца се борио на позицијама пред Једреном и припомогао је освојењу Једрена. То његово пожртвовање Чугари су наградили сребрним крстом на груди и — оловним зрном у груди. Деметровић је рођен 2 маја 1871. године у Голобаку, окр. смедеревски. Гимнтзију је учио у Смедереву, Темишвару и Грацу, а мзтурирао је у Београду, где је 1898. године свршио ф><лозоф:ки факултет Велике Школз. Као ђак одслужио је стални кадар 1892, 94, 95 и 96 године о распусту и положио испит за резервног официра. У рат је пошао као поручник а за заслуге показане у одличном ^командовању четом унапређен је за капетана. Професорски испит је положио априла 1906,, а као