Балкански рат

баЛкански рат*

Стрвна 412

Осветннцн Бпнвнице

РЕЗЕРВНИ ПЕШАДИЈСКИ ПОТПОРУЧНИК | Милија И. Аврамовић ВОДНИК ДРУГЕ ЧЕТЕ, ЧЕТВРТОГ БАТАЉОНА, 7. ПУКА ДРУГОГ ПОЗИВА СЛАВНО ПАО НА РЕТКИМ БУКВАМА 27. ЈУНА. Потноручник Милија је један од оних, који је дочекао црну незахвалност небраће да ногине од руке оних, за чије је добро он месецима свој живот излагао погибљи нод Једреном. У турски рат Милија је пошао као наредник и био је распоређен за водника у 7. пуку другог нозива. После Кумановске битке он је са својим иуком отишао под Једрене и остао тамо све док овај тврди град није пао под снажним ударцима српске војске. За показано јунаштво и присебност на Једрену награђен је официреким чином. У борби с Бугарима учествовао је 23. јуна на караули Жеравини, 24. на брду Голешу, 26. и 26. на Чупином Брду и 27. јуна на Ретким Буквама. Ту је тога дана у вече, када је јуришао на челу чете, славно пао, да му име вечито живи. Крај њега је погинуо и наредник му Буквић, а око њих је нађено 800 бугарских лешева. Ту је била права касапница, а наши су се славно показали. Потпоручник Милија борио се снагом лава и својом храброшћу задивио је и старешине и војнике, борио се док душе у њему беше. На њему су биле четири ране: ирва у прса, друга у бутину, трећа у десно уво и четврта од шрапнела, који га је ударио у потиљак главе. Та му је рана донела смрт, а све дотле и ако са три ране он се није повукао но је неустрашимо водио свој вод напред, онамо где се најљуће клало. Светлу успомену и дично име јунака оставио је својим нејаким еиновима Илији и Браниславу, који ће умети достојно да освете свога бабајка. Осем синова оставио је и две ћерчице, супругу и стара оца, коме је био одмена. ПЕШАДИЈСКИ КАПЕТАН ПКВЕ КЛАСЕ I Ешан ЗДћ КОМАНДИР ЧЕТЕ У 17. ПЕШАДИЈСКОМ ПУКУ СЛАВНО ПАО 9. ЈУЛА КОД ПОБИЈКНА КАМЕНА У борби код Великог Говедарника изгубили смо велики број официра, који су успех српске војске 9. јула вољно платили својим животима. Међу осталим јунацима тога дана светли име капетана Ђорића, чијом се смрћу угасио живот једног младог и красног човека, који је душом и срцем био војник и који је знао само за дужност.

Врој 2б Он је суделовао у свима борбама од преласка преко границе па до смрти своје. Тешко рањен на Бакарном Гумну, где је храбро предводио своје војнике, Стева је преболео рану и пре но што му је истекло време боловања и поштеде вратио се у Србији, кадје чуо да његов пук иде на Скадар. 0 држању XVII пука и храбрости Стевиној у борбама од 17., 18 и јула и цаље и о значају тога држања за победу, говориће се још дуго у томе пуку и у целој војсци. Стева се није заклањао а трудио се излажући себе — да поучи, заклони и сачува сваког свога војника, зато је љубав и посдушност војника према њиховом капетану Стеви била неописано взлика, а његовој храбросчи одуживали су се они својом. Такав је био увек па је такав био и у борби која се свршила српском победом али и Стевином смрћу. Погинуо је славно у исти дан са својим најбољим другом капетаном Миком Н. БодиЈем и другим официрима његовог пука. Ко год је познавао красног младића и дивног официра, Стеву, по оцу Босанца, који је дао свој живот за славу Отаџбине, тај га неће никад заборавити, а само радост због српских победа, којима је и Стева толико допринео и признање свију, који су га знали, биће ма лена утеха за тешку тугу његове старе мајке, иородице родбине и пријатеља. Поручник Ашер И. Левн КОМАНДИР ЧЕТЕ У II ПУКУ II ПОЗИВА Колера нам је нанела осетан удар, њој је подлегао велики број војника и приличан број официра. Један од оних кога је олово непријатеља у многим борбама поштедило, а чије се изнурено тело, услед дугих ратних напора, није могло отети од несрећне заразе, јесте и одлични резервни поручник Ашер М. Леви, књиговођа београдске банке „Меркур“. Ашер је као командир чете у Пилетићевом другом батаљону Васићевог другог пешадијског пука другога позива учество вао у свима борбама од Мердара до Битоља а у другоме рату до Кочана. Био је присебан, хладан и куражан старешина, кога су његови војници необично волели са благе нарави и племените душе. Одликовао се и приликом разоружања Арнаута. Наредник Грубач, о коме смо писали у напису „Сви за једног“, био је његов водник. У борби на Злетовској Реци поручник Ашер са својом четом заробио је један бугарски вод. У Кочанима се заразио колером и тамо је погребен 14. јула. Ашер је био интелигантан млад„човек и веома способан банкарски чиновник. Припадао је колу младих Јевреја, који су васпитани потпуно у српскоме духу и ко рисно је послужио српској ствари. РЕЗЕРВНИ АРТИЉЕРИСКИ ПОТПОРУЧНИК | Адам С. СтеФановић ОЛАВНО ПАО НА КРИВОЛАКУ У крвавој борби између Штипа и Криволака тешко је 21. јуна контузован од гранате резервни артиљериеки потпоручник Адам Стефановић, шхоловани економ из Тубића, срез црногорски, окр)г ужички. Тешко поврећен пренет је 23. јуна у Скопље где је 26. јуна подлегао тешким ранама, испустио своју племениту душу и погребен на скопљанском гробљу. Потпоручник Адам био је тип нашег горштака јуна ка, који је презирао смрт и свакад јој смело у очи гледао, готов у свакоме тренутку, да свој живот жртвује за идеале свога народа. Као водник оеме батериЈ'е брдског артиљериског пука он је починио чуда од јунаштва и у турском и у овом другоме рату са Бугарском. За заслуге у првоме рату одликован је златном медаљом и то му је признање давало још више подстрека у овоме другоме рату у коме је био ерећан да своју батерију епасе из врло критичне ситуациЈв и сачува је од тога да је Бугари заплене. На Криволаку Адам се држао јуначки и јуначки је и погинуо вршећи своју дужност по најбољем своме знању и умењу.