Балкански рат

Број 26 У СЛИЦИ И РЕЧИ Страна 413

Потпоручник Адам рођен је у јуну 1887. године. Свршио је Ратарску Школу у Краљеву 1906. са одличним успехом. Дете из добре домаћинске куће он није, као многи му другони, похитао да транги ухљебија у служби но се вратио своме дому, да својим богатим искуством и знањем корисно послужи и себи, своме дому и целој својој околини. у којој је имање Адамово било пример за углед. Он је био стожер око кога су се купили сви напредни млади елементи, које је он радо сакупљао око себе упућујући их у рационалном обрађивању њихова имања. Не само речју но и пером он се трудио да своје зпање прошири т на друге. Сведок су за то многи његови поучни чланци и расправе, који су угледали света у „Тежаку“ и популарној ужичкој „Окружној Самоуправи“. Заједно са Адамом у овим ратовима учествовала су и два му рођена брата, осем многобројних сродника. Старији му брат Исаимо као резервни пешадијски потпоруч ник и водник у 4. чети, 3, батаљону 7. пука другог пози ва, учествовао је на Куманову и у опсади Једрена, а у борби с Бугарима тешко је рањен у обе ноге 26. јуна на Чупином Брду. Млађи му брат Момир као инжињерски поднаредник шеф је војне телеграфске етанице у Прешеву. Адам се достојно одужио Отаџбини и највећом жртвом ноказао како му је Српство милије и од жииота. Слава славно палом! РЕЗЕГВНИ ПЕШАДГЈСКИ 110РУЧНИК ј- Душан Н. Кнежевић водиик ТРЕПЕ ЧЕТЕ ТРЕЋ.ЕГ БАТАЉОНА 19. ПУКА ПГВОГ 1103ИВА СЛЛВНО ПАО НА ДРЕНЕКУ У четвородневној непрекидној крвавој борби, коју је наша војска водида с Бугарима на Злетовској Реци пао је смртно погођен 20. јуна поручник Кнежевић, који је рани подлегао 22. јуна на бојноме пољу. Пок. Кнедеевић је родом из Краљева из чувене трговачке куће Кнеже вића, а и сам је био трговац и еко ном и то један од најобразованијих трговаца у Србији. Он је свршио чувену пољопривредну Академију у Табору, у Чешкој, годину дана је био на практици на великом пољском до бру кнеза Шверценберга код Прага, а по том се вратио на велико имање свога оца, где је поред трговине водио и модерну економију. У српско-турском рату његов пук био је у саставу Треће Армије и он је са својим војнициме највише дејствовао у Љуми умирујући Арнауте, У рату с Бугарима и шумадијска дивизија дошла је у састав Прве Армије. У крвавим борбама с Бугарима Кнежевић се јуначки држао претходећи примером својим војницима. У крвавом окршају славно јо пао поред команданта свога пука потпуковника Илије Радивојевића. Лепо васпитан, високо образован, племенитих осећаја поручник Душан био је и отац и мајка војницима своје чете, с којима је од преласка границе делио не само свако зло и добро но и сваку пару што ју је имао. Када је он имао сви су војници имали Војници су га обожавали, а његова смрт за њих је био тежак УДарМртво тело јунака пренето је у родно му место, убаво Краљево, да вечан сан почива у своме родноме крају, који ће се вазда поносити јуначким напорима поручника Душана Н. Кнежевића. Погребен је у краљевском гробљу уз огромно учешће народа из Краље ва и далеке околине. Породици, којој је Душан био част и понос, једина утеха може бити, што је племенита крв њихова драгог Душана допринела слави и величини Отаџбине,

која ће се вазда с захвалношћу сећати оних на чијим се костима подигла и проширила. ПОТЛОРУЧНИК ИДРКО ИИСНРЛИЋ ВОДНИК 1\\ ПЕКОБРОЈНОГ ПУКА Породица је добила извештај, да је у крвавом окрш?ју на Грленским висовима јуначки пао резервни пешадијски потпоручник Марко МисирлиН, свршени правник. водник у IV прекобројном пуку. И ако резервни официр Марко је био одличан водник и неустрашиш ратник, који се својом храброшћу одликовао у многим борбама. О његовим војничким врлинама и делима донећемо опширнији извештај, чим стигну ближи подаци о његовој славној погибији. Слава свима славно палим!

Црногорцн — осшннцн Бонвннце — Потпоручник 1 - Ћура Бановнћ Поред јунака, који су сдавно иали на бојном нољу од иепријатељских зрна многи су на бојном пољу оставили своје кости покошени од другоГ опаког ненријатеља, који коси у свакоме рату, од разних зараза. Колера и тифус прогутали су нам у овоме рату многе драгоцене жртве. Међу њима онака колера нокосила\је и црногорскога нотпоручника Јоуру БановиНа, који је свој длеменити живот изгубио 11. јула у Белесу, где је и погребен. Пок. Бановић био је јуначког рода и кољена, па је и сам био јунак коме су се јунаци дивили. Учествовао је у свима борбама црногорско-туреким и јунаштвом својим прославио се. Одушевљено је пошао у рат нротиву Бугара, да номогне Србији и остварењу заветне мисли српске и на томе путу је изгубио живот.

— Потпоручнкк I Р1илнја БакнЋ На пространим пољанама негдашње Маћедоније, која је крвљу хиљадама српских’дивова претворена у Нову Србију, нашао је славну смрт и вечан мир и млади школовани потпоручник Милија Бакић. Пок Бакић је свршио лицеј и вишу војну школу у Цариграду, одакле се у Црну Гору вратио пред сам почетак балканско турског рата, у коме је учествовао као потпоручник и одликовао се у По.љима и Доњим Васојевићима. Дужност према заветној српекој мисли одвела га је с осталим бојним друговима на ноље Брегалнице, где је пао на бранику части српског имена и српских интереса Његова смрт тежак је^губитак не само за нородицу но и за црногорску војску у којој је врло мали број официра његове стручне сиреме. Жртвујући се за Васкрс Слободе свих од Косова потлачееих Срба он је доказао своју велику љубав према Српству, за чије интересе радо и живот даде, — Слава јунаку Бакићу!

ВР

ПАРКОВ ПРНЛКП: Новв касарив у Припипу-