Балкански рат

Е>рој 27

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 421

Сад идем од цука до пука, с положаја на ноложај, В8 рова у ров. Разговарам са официрима и војницима. Често се и нашалимо. Ваља видети ове људе преПданула лица, с коликпм самопоуздањем говоре о будућим борбама, а с колико опет скромности говоре о себи, о ономе што је било, о ономе што су до сада поднели и починили. Могао бих о томе читаву књигу написати. И о противнику не говоре са омаловажавањем. Ири знају и њему издржљивост и јунаштво. — Добро се бију, — говоре ми. Али ми се боље би јемо од њих. Да није српског војника, бугарски би био први. Имају и право. Бугарски је војник, али онај обичан

војпик, добар војник Али наш је још и бољи. Данас му* чно да би се с нашим војником могао мерити ма који други војник. Зато и имамо оволико успеха; зато и можемо из нобеде у нобеду. Једано је оваква војска, као што је наша, и могла за овако кратко време издржати два, или, тачније, четири крвава рата, осветити Косово и спрати Сливницу. Али што је најкарактеристичније, ова војска, која је толико издржала. која је победоносно пронеда српску тробојницу целим Балканским Иолуострвом, иије још заморенч. Она би пошла још садч и у трећа рат. — Да свршимо св > о једноме трошку, — веле војници. Ратовали смо с Турцима и Бугарима То еу еамо два рата. А три пута Бог помаже.

Наши мНрипорју Драч на Јадранснои Морр Иаша слика нредсгавља један део старославног срнског трада Драча на обалама дивног нашег плавог Јадрана, до којих је победоносно допрла српска војска, савла1 ; ујући препоне које су непозаате у иеториЈП рат вања. На слпци се види обала и морско нристанишде еа цчринарницом. По жељи Европе ерпека војска се иовукла из ових лепих крајева, кији неће моћи процветати ни напредовати све док Драч не буде стално и трајно у границама иаше Велике Србије. 0 Драчу ми смо у неколико навр^тн опширниЈ’е писали и донели смо пеголико слика из њега, а данас ту колекцију допуњујемо и овом лепом сликом, која нредсгавља драчки кеј.

КОУ ПЛБЈНДА ф САВИ РНДОВИНВВНЂУ, резервном потпоручнику — песнпку. СЛАВНО ПАЛОМ ОД „ХАМИДИЈЕ 11 Волео си силно своју драгу груду , Мислима си био предан своме роду Желео си да сви људи срећни буду; Певао си, Саво, живот и Слободу!. . И једнога дана зацикаше трубе : Позваше наш народ на нову 1'олготу!.. И наше армиЈЈ са оружјем. грубе , Пређоше границу, — пођоше Животу . Крв попрска поља, легла црних врана ! Куманово, Скопље, тврди Битољ паде ... Петстолетна клетва — клетва Видов дана Скида се с нас расе. обновљене, младе ! Падоше хероји за свету идеју , За будући живот напаћеног рода , И створише собом нову Епопеју: Нов живот једног васкрслог нзрода Из сопствене крви и сопствених мука . И у тој плејади нових ЈЈеонида, Пао си ти, Саво, у поднебљу плавом Јадранскога Мора, чији песак скрива Твоје младо тело, док се са нас скида Анатема стара ... Твој дух Горе снива О Великом Српству овенчаном славом! Ваљево, 29 Маја, 1913 г Јов. Ј. Бабнћ

Краи> Кароп својој војсцн Ваш одушевљени полет, са којим сте се одазвали моме позиву у тешким тренутцима, поново ми доказује да сте ви свакога тренутка спремни да жртвујете ваше животе за отаџбину. Ви сте пошли веселл и са поверењем на поље части, остављајући ваше породице и решени да се смело ставите на супрот свима рагним опасностима. Многи од ваших другова подлегоше нел.илосрдним болештинама са оне стране Дунава Њихов губитак болно је повредио моје срце Никад нећу забо равити осећаје љубави, којима сте ме окружавали са обе стране реке Дунава, онога дана када је војска пред мојим очима по други пут прешла ту грандијозну реку. Ваши ватрени узвици нашли су силног одзива од Карпата до Балкана и испунили су дубоко радошћу моје срце. Ви сте стигли преко сваког очекивања до гребена бугарских планина и ваше присуство довело је до мира без проливања крви и повећало нашуземљу једним важним крајем, који ће појачати нашу границу, и подигло је престиж Румуније у очима свију. За успомену на та дела, моћићете носиги са чашћу на вашим грудима сведочанство овакве храбросги Ускоро ће те се вратити на ваша огњишта задовољни што сте извршили вашу дужност и што сте исписали једну од најлепших сграна историје ваше отаџбине. Приклонимо се побожно и управимо нашз иајгоплије молитве благодарности Свемогуће«, шш нам је допусгио да доживимо оваке лепе дане и што остављамо нашим наследницима Ру мунију јачу и поузданију у своје синове. Благодарим из свег срца мојој драгој војсци коју ћу ја вечито окружавати својом очинском љубављу. Карол