Балкански рат

ВАЛКАНСКИ РАТ

Страна 442

Врој 28

ДШ НАР0ДН1Г П1звтн

Повратак наше победоносне војске са бојног поља, где је низала победу за победом, у престоницу био је прави Дан Народног Признања славом увенчаним ратницима нашим. Све живо у престоници изашло је на сусрет дичним победницима, на чијем је челу корачао наследник престола српског Александар Појава војске више „Славије“ из небројених грла дочекана је са урнебесним клицањем, а председник престоничке општине Љубомир Дпвидовџћ предајући Престолонаследнику дар Београда, златну сабљу, поздравио га је овако: Ваше Височанство. Са југа наше увећане отаџбине, из Старе Србије и српске Македоније долазите Височанство са својим заслужним јунацима, да објавите свету и престоници српској: Срби су слободни. Пушка је ућутала, топ је умукао, ослобођена раја је псоговорила Задахнут дахом те лепе слободе коју одавно ужива, Београд у пуној радости, у пуној срећи може да изговори само једну, искрену реч. Реч са срца: Хвала Височанство. Ваше Височанство, Снага и свест иашега народа никада се није тако дивно манифестовала као у овом ослободилачком рату. Она је најпре лагано расла, затим нагло бујала док није набујала у горостас српских армија, које су преплавиле српску земљу од Дунава до Белог Мора, оц Јадрана до Једрена. Јунаци су крв точили, рпбље је сузе проливало али: из крви је слобода никла; из суза се правда подигла; оствариле су се тежње чнтавих столећа; јава је доскорашњи сан многих милијуна. Велико дело ослобођења српскога племена, за које се Живи и мре псчело је да се изводи Оно је у Вамз, Височанство, нашло свога олважнога заточника, а у непобедним српским армијама, најпоуздгнијег јемца да ће бити и остварено. С вером у Бога, као што је исписано на светим заставама српских јуначких пукова, с вером у несаломљиву снагу свога народа с вером у безграничну љубав народну према слободи носите Височанство и даље слободу жуанима слободе. Височанство Првим замахом твојим и твојих витезова, однео си слободу Куманову, Скопљу Велесу, Прилипу, Бито љу и Охриду. Ова мила места прошлости наше свега су места данашњице наше. Света су по светим гробовима деце српске света по јуначким подвизима знаних и незнаних јунака наших Те велике костурнице реткога пожртвовања речито проповедају: завојевач је побеђен робље је слободно, уништена је сила, родило се право. Ваше Височанство, Прве услуге отаџбини својој, прве услуге витешком народу своме, учинили сте у име узвишених принципа: тријумфа слободе над тиранијом, — победе правде над неправдом, слома силе над правом. Тако је и морао отпочети своју службу отаџбини праунук Вожда Карађорђа Син Војводе Петра Мркоњића. Ја Вас молим Височанство служите тим идеалима и даље као човек и као будући владалгц српски! Височанство, У тренутку кад су се орлови Твоји, „крвавога кљуна до корена и крвавих крила до рамена“ спремали гнезду своме, да на лаворикама славе своје одморе своје јуначке кости, поклич убојне грубе позвао их је у нову борбу, у нову славу. У долини тихе Брегалнице, на обалама хучнога Вардара спремао је неблагодарни брат небраТски посао, спремао се: да победи непобедне, да саломи несаломљиве, да унизи прославлене, да отме витешки освојено, да присвоји добро Србиново. И лину крв, Брегалница потече крвава, Вардар у истики пронесе коње и јунаке. Наша историја није за-

бележила крвавију битку од Косова; није записала ни славнију битку од Цара Душана Гинуло сз и побеђивало се. Борци при. издисају као да су чули речи Карађорђеве и Хајдук Вељкове: тако се бије наша децо драга за славу и слободу свога племена. Тако је морало бити. Народ је свесно поднео велике жртве да би ослободио неослобођене. да би синула срећа несрећнима, да би престале муке мученицима. Победило се, али се изгинуло. О ви свете сени палих витезова никад вас неће заборавити српски народ и његов Краљ! И данас у данима велике народне радости сећају вас се са дубоком захвалношћу. Височанство, Дани у којима живи српско племе велики су. Светло место у стварзњу њихову заузима Ваше Височанство и Ваша славна Прва Армија Вама Височанство и Вашој армији, а преко вас и целокупној храброј српској војсци Бзоград изјављ^је дубоку, топлу и срдачну захвалност. У знак те захвалности Београд Вас моли да примчте Вчсочанство ову сабљу, којом сте у минулим ратовима и Ви и Ваши храбри војници тако витешки руковали; да је носите с гордошћу на коју имају пуно право осветник Косова, победник са Куманова, јунак са Битоља. Нека она Височанство никада не сине без погребе, а кал сине нека се никад не поврати у корице без части за В:шз Височанство, без славе за српско племе. Добро дошли Височанство са својим витезовима, добро дошли у престоницу која Вас воли и која се Вама поноси. Живели. После председника општине ступио је пред Пресголонзследника председни.с Народне Скупштине Лндра Виколић са овим речима: Ваше Височаисгво, Овом радосном одушевљеном дочеку који пре стоница Србије, разумејући своју аужност, чини Вама и Вашим славним победничким четама, придружују се најтоплије и народни представници. Председниково правз и дужност ла говориуиме Народне Скупштине мени никад није било пријатније испунити него у овом тренутку, кад имам среће иска зати Вам, Височанство, а у лицу Взшем исказати целој војсци српској да Народна Скупштина захваљује војсци за одлично извршење рагног задатка и да њеном светлом јунаштву одаје признање и хвалу. Народна Скупштина увек се најусрдније старала о нашој војсци, гледајући у њој узданицу Народног Завета. Богу хвала, сад смо испуњени неизмерном радошћу, што се у љутим борбама, у сукобима с јаким противницима осведочило и пред целим светом доказало и потврдило да је наша војска одлична и да је наше надање па њу било оправдано. Сад је Народна Уздадица постала Народно Поуздање, чврсг темељ напретку и свестраном развитку народа Сад је јасно, сад могу сви увидети да светле војничке заставе наше војске које су у победном ходу прешле Албанију Стару Србију, Македонију и Тракију, не закриљују само војничке јединице него су још моћна заштита и српској слободи, српској школи, српско трговини, српском праву и напретку. Слава српским свеглим заставама! Слава српској војсци! Још само једну реч. Ви ћете одавде поћи споменику Змаја Тополскога, Кара-Ђорћа, који је у данима рата и јунаштва давао пример. Он је у војничким пословима био ванредно оштар судија. Али ви сте сви, од Краљевске Куће до сиромашне колибе сјајно испунили сђоју дужност и свој задатак. Ви слободно мо-