Балкански рат

Страна 458

ВАЛКАНСКИ

Врој 20

Сорба н Слввпвоп Врху — б јула 1913. године Наш 4. батаљон 18 пешади]ског пука, налазио се на предстражи на Светим Водама више Криво речке Паланке. Десно од нас биле су чеае 9 пука, а лево чете 8. пука и батерија пољске артиљерије, Иа два ки лометра испред нас кривудала је у дубини Крива Река, делећи нас од бугарских положаја. Пред нама, на левој обали Криве Реке, беху разбацане куће села Кркље, а с оне, десне стране пушнли су се димњаци села Жеди лова. Наша стражарска оделења била су истакнута ви ше саме реке, те су лепо могла осматрати доста несмо трена кретања бугарских комита и војника, који су ви ше пута дневно слазили реци, па кретали се и самим друмом, који је уз реку водио из Криво речке П з лањ ке старој турск^фјугарској граници, а преко ње за Ћустендил и Софи^ Јача бугарска оделења виђала су се на голом Славов д Врху, на чијем су темену стрчиле зидине порушене 'турске карауле. Овај врх био је висок 1142 ме тра, Осим обичних дво спратних ровова за пе шадију, на Слазовом Врху не беше других утврђења. Нашим батаљоном командовао је ђенералштабни приправник,’ка петан I. класе Милан Завађил, који је у про шлом, српско турском рату одликован Кара ђорђевом Звездом с мачевима, за храброст и учињене услуге приликом освајања и увођења реда у Албанији Јула 4 у 3 часа изјутра сменио нас је са предстраже батад.он 9 пука. Збоо.ш месчо че та нашега батаљона било је одређено на једној падини према Кривој Реци. Коман дант батаљона капетан Завађил, спустио је 1. и 2. чету у принудно извиђање делом до са ме реке а делом нешто навише. При спуштању ове две чете добију неприј атељску пешадиску ватру из ровова испод Девебаирског положаја. Ватра се с времена на време прекидала и обнављала. Око подие ове две наше чете почела је тући и артиљерија са ДевеБаира. У 4 часа по подне ватра се утишала. Трећа и четврла чета нашег батаљона беху на једној угнутој њиви. позади гребена Кркљанске Косе, у батаљонској резерви. Овог истог дана у 3 часа изјутра, послао је капетан Завађил, под командом кумановског јунака, неустрашимог активног поручника Јеврема Стојковића, је дан вод четврте чете на ону страну Криве Реке. преко Валовишта, ка Жедиловској Коси и Славовом Врху да ухвати везу са шумадијском дивизијом ! позива која је на нашем левом крилу напредовала пушкарајући се са непријатељем. Вод поручника Стојковића нападнут је био у селу Жедилову од бугарских комита, који су били посели сваку кућу и колибу, те ометали наступање наших трупа. Пошто је бројно био много слабији, а највише због тога, што је терен силно испресе цан јаругама и прилично пошумљен, да у великој мери

спречава кретање и одржавање везе са главнином, из јуривши из десетак кућа комите, спусгио се поручник Стојковић пред мрак у кланац Криве Реке и задржао се крај друма да би осујетио евентуално наступање Бугарз. Извиђање овога взда имзло је ту добру стра ну, што су већ боље осмогрени непријател.ски положаји и пронађене стазе к Жедиловској Коси и Славовом Врху. У 5 часова по подне примио је командант нашега батаљона наређење команданта 9. пука да наступајуће ноћи заузме Славов Врх и тиме осигура десни бок шумадијске дивизије 1 позива. У 6 часова кренуо се полубатаљон у две колоне — 3. и 4 чета — прешао Криву Реку и почео излазити уз брдо. Путем смо слушали јаку пушчану борбу, која се водила на нашем левом крилу. Стаза, којом смо се пењали, била је стрма, нерзвна и несигурна, те јенаше кретање било веома споро Четврта чета пењала се десном косом, а нашз, трећа средњом. На левој коси биле су већ патро ле 12 пука. Командант батзљона био је на челу наше чете. Како је био густ мрак, то су Бугари само испред пламена запаљених кућа могли опззити понеког нашег војника, те су зато и избацили на нас тек неколико пушака. Ј зчи отпор очекивали смо на самом врху У 10 часова и 15 минута попели смо се на теме Славова Врхз, где нас је већ очекивала наша четврта чета, пред којом су Бугари устукнули без бо р5е. И тако је Спавов Врх био у нашим рукама. Нашс- побочнице ухватиле су међутим везу са 12. пуком, који је био у сас!аву шумади јске дивизије 1 позива. Кзпетан Ззвађил известио је по ордонансу комачданта 12. пукз, дз је, према наређењу ко манданта дунавске дивизије I. позива, стигао са две ч е т е на коту 1142 (Славов Врх) да су му друге две чете остале да изађу из борбе и уступе положај двема четама 7 пука и ове ноћи стићи ће и оне Уједно моли да се о овоме извести командант шумадијске дивизије I. по зива и очекује наређење за даљи рад. Нј ( лавовом Врху нашли смо плитке стрељачке заклоне и у њима силну муницију за бугарске пушке манлихеровог система. Одмзх приступисмо копању дубоких ровова, но са фронтом према Бугарима Радило се целе ноћи и зора нас је затекла утврђене. Предзору стигоше и оне друге две наше чете, те је сада батаљон био на окупу. Дан нас је иашао у рововима. У околини нигде живе душе Тишину би испрекидао само лавеж паса, који су остали по напуштеним жедиловским кућама. Непријагељ се није показивао. Тек око пет часова по подне отворише Бугари са Девебаира и Севри-тепе на наш положај кратку артиљериску ватру, те нам ранише шрапнелом шесторицу војника, које одмах упутимо у Егри-Паланку У сумрак наставимо угврђивање. Ископали смо двоспратне дубоке ровове и грудобран обло<

Прзн рн уласха српске ввјсхе у царско Окопље — Снта« Паје Јаванввића