Балкански рат

Број 29

V СЈ1ИЦИ И РЕЧИ

Страна 459

жисмо травом и бусеном. Леву и десну јаругу осигу рали смо са по једним водом, те смо сада већ са већом сигурношћу очекивали напад непријатеља. Петога јула у 2 и по часа изјутра. према наређењу командзнта IX пука, упутио је командант нашега батаљона 2. и 4. чету натраг, на положај Свете Воде, а са 1 и 3. четом остао је на Славовом Врху. Уједно је примио наређење, да осгаје под командом команданта 12 пука и да положај има бранити до последње капи крви. Из разлога, што је овај положај био одвише удаљен од главних трупа, што је највише био истакнут према непријатаљу, тражио је капетан Ззвађил оц команданта 12 пука једну чету као појачање. Око 10 часова пре подне почела је падати ситна измаглица. Под заклоном магле и кише привукоше се мање групе комита до кућа, северно од наших стражарских оделења те на стражаре огворише брзу паљбу. Наше страже и патроле нису им могле ништа учинити јер они ухватише добре заседе у кућамз, по стајама, па и на самом дрвећу. Командир моје чете, резервни капетан Јован Мијатовић пошаље ме >а једном десетином доле у јаругу у извиђање. и заповеди ми да њему и команданту батаљона поднесем извештај. Из јаруге сам јасно видео распоред комита и о томе одмах известим по једном каплару капетана Завађила. Пошто су лево и десно од мене стизале наше патроле, то предам десетину једном поднареднику са задатком, да остане у јарузи, осматра кретање непријатаља и о свему ва жнијем извести команданта г 'атаљона, а ја се вратим своме команданту капетану Мијатовићу и рапортирам му о развоју борбе у јарузи и засеоку села Желинова. Капетан Мијатовић пошаље ме са извештајем команданту батаљона, који ми изда наређење да узмем довољан број војника, пређем јаругу. потиснем комите из засеока и—у случају потребе — куће попалим ка ко више не би могле служити као заклон непријатељу Пошто сам узео бомбе, одабергм двадесет војника, поделим их на три оделења и у стрељачком стро ју кренем кроз пошумљену јаругу. Опазивши нас тек када смо прешли јаругу и почели излазити према засеоку, Бугари отворе јаку ватру. но без успеха. Привукавши се доста опрезно првој кући, запалим је. На тај знак почеше војници и из она друга два оделења палити куће, које су биле пред њима. За час је густ дим обмотао читав заселак, а из запаљених зграда почела је експлодирати муниција. Комите излетеше из запаљених кућа и повукоше се назад у шумарке и стре љачке опкопе регуларне војске. До шест часова пред вече сваки наш корак у напред засипао је непријатељ јачом пушчаном ватром. И ако су Бугари добро били оцезили одстојање и добро гађали — шго смо позна ли по куршумима, који су нам приликом сваког нашег незаклоњеног кретања почели зујати тик уз глазу те се заривали у земљу на два до зри корака око нас ипак, благодарећи пажњи војника и неравном терену, који смо на сваком кораку искоришћавали, нико од нас није био ни рањен На хиљаду и пет стотина метара од Славова Врха према непријатељском положају Сиври тепе, не беше више ни једног Бугарина У шест и по часова прикупим војнике, вратим се на наш положај и поднесем команданту батаљона из вештај У правцу којим сам се са својим оделењем кретао — то је баш предгерен нашега центра — истакнута су јача сгражарска оделења, јер блага коса, која се од ценгра нашега положаја спуштала к непријатељу давала му је најзгоднији правац за напад. Десно и ле во крило наше било је на ивици пошумљених јаруга, преко којих Бугари не би могли лако продрети. Слаба страна нашега положаја беше у томе, што је сам цен тар био изложен унакрсној непријатељској артиљеријској ватри, дакле и оној са Севри тепе и оној са Девебаира, До пола ноћи утврђивало се наше лево и десно крило. Једна и по чета беше у доњим рововима центра, а наша 3-ћа чета поправљала је горње ровове. Пред поноћ 3 ћа чета повукла се на педесет корака позади ровова, испод самих рушевина гурске карауле, и војници, са потпуном ратном спремом, легоше на земљу да се одморе У 2 часа пред зору стигла је једна чета XII. пука кно појачање које је прошлога дана био затражио командант нашега батаљона. И она је одмах распоређена на двадесет и пет корака позади горњих ровова. Тако је 6 јула пред зору војске на Славовом Врху бројала три чете.

Наше цјпе за Вугаре

ПОДЛЕГЛО РЛТНИМ ТЕГОБЛМА ПОД ЈЕДРЕНОМ Бугарско Једрене прогутадо нам је многе драгоцене жртве. Под његовим зидинама подлегао је ратним тегобама и свој млади живот принео за небраћу Бугаре и наш млади Београђанин Душан Марковић, свршени ђак Државне Трговачке Академије, војник IV прекобројног пука, који је Бугарима много помогао, али и много јада задао.

— Босанке за рањеннке —

Српски Народ ван граница Србије својски се одазвао рањеним српским јунацима и прилозима својим похитао је, да им олакша лечење. Нарочито се у томе одликовао наш женски свет који је свесрдно прионуо на скупљање прилога и у томе постигао велике успехе. Малени босански Зворник украј Доине скупио је у почетку турског рата знатну суму, а када је почео и бугарски рат Зворничани су се опет одазвали својој српској дужности. Српска друштва су организовали нарочити одбор за скупљање прилога, а српске девојке образовале су свој одбор. „Тргаћемо са врата ђердане Лијечићемо својој браћи ране!“