Балкански рат

Број 29

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 461

Нме аајсноеођЕ

Ђенерал НнноднЈе Стефаковнћ КОМАНДАНТ МОРАВОКЕ ДИВиШиЈОКЕ ОВЛАСТИ <-<>——-ф 1 «*»!►> Наши јунаии капетан &јј(шша Еарнсављевиђ КОМАНДИР ЧЕТЕ У 6, ПУКУ ПРВОГ Г103ИВА Син јунака Љубиша је од ране своје младости као Соко и Силни жудео за осветом Косова. Као млад официр он је својим војницима непрестано предочавао наше националне задатке и спремао их за њих. Његов рад у војсци у миру показивао је, да ће он у рату бити достојан син оца јунака И доиста на Куманову он се истакао својом смелошћу, а на Марковом Прилипу био је прави херој коме су се сви дивили. Ту је задобио смртну рану, али ју је срећно преболео и данас се већ осећа чио и оран за нове јуначке подзиге За показано јунаштво добио је највеће одликовање Кара. ђорђеву звезду с мачевима Он ју је на мачу добио и кад опет дође ора он ће је се достојан показати. Ошшцн Бшвннре НЕШАДИЈСКИ КАПЕТАН I Тодор Нацковић - Кушановац У борби на Дренеку јуначки је пао, поред многих цругих знаних и незнаних јунака наших и пешадијски капетан Тодор Нацковић командир чете у 10 пуку „Таковском“. Пок. Тодор родом је из Кумаиова, гимназију је учио у Скосљу, у Војну Академију ступио је 1903 године са 36 класом. За потпоручника произведен је 1907. Рат га језатекао у X пуку Таковском, који је у саставу шумадијске дивизије првога позива са другом армијом прегазио Косово и имао за задатак да умирује Арнауте. Тодора је тиштало. што му се није дала прилика, да учествује у кумановској, бигци да помогне и ако треба и животом плати освојење свога роднога краја. Као дете научио је носити се са Бугарашима и рат с Бугарима за њега је било право задовољство јер је знао да ће он донети слом бугарашгва у његовом родном крају. Првог дана борбе на Дренеку 17, јуна а при другом јуришу на бугарске опкопе храбри капетан Тодор јуначки је пао погођен од непријатељског куршума. Мртво тело свога командира војници су изнели из ватре и пренели га у родно му место Куманово, да вечан сан почива крај оних хероја, који славно

падоше на домаку Куманова Капетан Тодор био је ми ран и тих човек, добар и благородан, у пуку је би > омил.ен и код другова и код вДника, који причају дг се при јуришу Тодор толико истицао. да им се чини ло, дз је намерно иш.п у смрг да свима покаже как) се бори зн част и слоб >ду Отсџбине. Славз славно палом .'

11. ист Овог су дана затрештале трубе, И грунули су тоиови са града, У знак, да војска вратила се млада Са крвавога, али славног рада... Овбг су дана затрештале трубе. Овог су дана заставе од свиле Ишле на челу јунанких армада; Оне су сведок свих брјева биле, И остварених п снова и нада. По њиној свили са злаћаним везом:, Док су се гордо и врсоко виле, Душман је тук’о стралттним митраљозом, Ал, оне су со лепршале миде Пред храбром војском, што јо снагом мача, Доказ’ла да је и од Смрти јана. Овог су дана вратили се људи, Које смо негда сретали кроз бајке, Којима беху змајевите мајке, У њих је челик и срце и груди, Овог су дана вратили се људи. Овог су дана освстницп дошли Косова тужног и еливничког стида, Овог се дана тешка клетва скида, Јер Славу носе за којом су пошли . - , Овог су дана осветници дошли --• И вратиће се на огњишта своја, На златна поља за којима чезну . . . Ал’ дође л’ сутра до новога боја, Опот ће у крв иредано да грезну, Кадри и звезде да с небеса скину . . . Свесни за чега падају и гнну. Ст. П. Бзшввић.

Штт Кесова и Синце Потпуковник т Коста Павловнћ — Рус Моравска дивизија другог позива под Недићевом командом особито се одликовала а први батаљон тре ћег пука ове дивизије сјајно се понео где год је до шао у сукоб са непријатељем. У борби на Говедарнн ку јуначки је пао јуришајући на челу свога батаљо о неусграшими његов командант потпуковник Коста Па вловић, симпатични и у свима круговима омиљени Рус о чијем ћемо херојству у идућем броју писати опширније. Том приликом писаћемо више и о јуначк, ј смрти кумановског хероја Величка Јеверичића, битол. ског јунака Живоге Степановића, криволачког хероја Јовића и о осталима, чије смо слике у овом броју до нели а описи, због многог материјала изостали. Х