Балкански рат

Страна 462

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 29

11] и Рапаши Риду Успех Шупаднре Дивнзије 1 познва 20. н 21. јуна Пошто су Бугари после мучког напада 17. јуна били одбијени са Црног Врха и коте 650. разбијени и потиснути са положаја Дренек, 7. рилска дивизија појачана армијском резервом (бригадом) задржала се на Рајчанском Риду. Важнсст Рајчанског Рида добро је појмио командант бугарске армије генерал Ковачев и зато разбије ну дивизију појачава последњом снагом -- армијском резервом Од часа употребе армијске резерве генерал Ковачев је изгледао као богаташ који је на коцки све проћердао и сад игра „вабанк“, баца последњу своту, па или да поврати све или да пропадне. Са одржањем Рајчанског Рида заштићује се врло важан стратегијски правац Кочане — Царевб Село, Са падом пак његовим десни бок иначе разбијене Ковачевљеве армије погпуно је незаштићен, и посЛе пада трупе се бацају на кршевите Малешке планине. Као што су Вугари добро схватили важност његову. тако исто и наша 1 армија, па с тога она и наређује 19 јуна да Шумадијска ди визија 1 позива нападне на Рајчански Рид и тиме олакшарадШ армије чије судивизије у то време водиле крваве бо јеве код Штипа и Криволака. Рајчански Рид је узвишење изнад села Рајчани између Злетовске реке и Брегалнице. Као и сва узвише ња од хиљаду и више метара тако и Рајчански Рид има изглед неправилне купе просечене стрмим потоцима. Такопосма трана са Дренека изгледа да је нагиб од села Трипотанци до врхова (има их 3) једно ставан, докле је он пресечен са два велика потока. Стране тих погока су местимично веома стрме, достижу скоро до 60°. Лево крило положаја стрмо се спушта у равницу кроз коју протиче Брегалница; десно пак крило са валовигим брежуљцима и чукама везује се преко манастира Св. Пантелије и села Г. Иашаџика са Ретки Буки. Средина положаја се састоји из три главе, на које се пројектују два нижа басамака, па с тога тај нагиб и изгледа једностзван. Те три главе доминирају јако пред-тереном до Дренека, Рудара Турског и манастира Св. Пантелеја. Наређени напад за 19 јуна — одложен је за сутра дан (20. јуна) вероватно због каквих алармантних вести, ма да су у неколико колоне већ почеле свој развој и у ноћ 19-° повукле се на своје старе положаје. 20. јуна пре подне почиње развој дивизије у две колоне. Десна колона: XI. пук „Кара Ђорђе“, XII пук „Цара Лазара“ и 2 и 3. дивизијон Шумад. арт. пука. XI. пук напада од коте 650 преко села Лепели на лево крило положаја. XII. пук преко села Бућиште и Трипотанци на центар положаја. Лгва колона: XIX пук и I дивизијон арт. пука. XIX пук напада преко села Неакази и Бунеш на десно крило положаја.

Дивизијска резерва X. пук „Таковскњ' преко села Врбица на Соколарци. Дивизијска коњица (пук од 3. ескадоона и 1. митраљеско одељење) за десним крилом. Хаубична батерија (13 см.) преко ноћ још 18/ 19 скинута је са Црнога Врха и пласирана код села Строши, два градска гопа на Дренеку. Коњичка цивизија под командом кнеза Арсена садејствоваће нападу долином Брегалнице. Моравска дивизија 11 позива имала је вероватно у задатак да преко Рударе Турско и Г Пашаџика Свиланово пресече оступнииу разбијеним деловима који буду са Рајчанског Рида одступали, не дозволивши им дн преко Кочана одступе ка Ћустендилу, већ да их баце на Малеш. Као шго се види план за напад био је изванредан, заузети стратегијски врло важан Рајчански Рид и разбијеном непријатељу пресећи одступницу - бацити га на Малеш, евентуално и заробити. 20. јуна је ведар и гопао дан, нигде облака на небу; у толико ће бити тежи напад. јер ће се појавити и нов непријатељ — сунчаница Зпетовска околина је била потпуно мирна, ни пушка да пукне. Свуда около владала,'је све Са бојног ооља ; а Г„Г= коју морнари на мору никако неволе, јер им предочава буру. Нигде живе душе у око лним селима. Сва су готово празна и порушена, ретко је где остала усправна кућа. Досадање борбе бугарских комита са нашим учиниле су, да је овај крај највише платио Свуда се очи заустављају на рушеви нама, згариштим а и лешевима поубијаних коња и људи. Свуда се осећа з а д а х на т р у л е ж; свуда влада тајанстве на, злокобна тишина. Око 12. сах пре подне обе колоне у еволуционим поредцима већ прелазе реку Злетовску без икакве пре преке. Одмах ту до реке у селу Трипотанци, жањужи то два старца, једна жена и једна девојка. Њих као да се ништа не тиче шта се ради у њиховој близини, већ раде свој посао. И тек када им се војници приближише, подигоше се и са руком на срцу поздравља ли су са „Како си, братко“ „Здрав ли си братко“? И докле у очима девојке беше радозналост, у очима и на лицу стараца огледала се мржња према свима наро дима на свету, патња беда и страх. Тек по прелазу реке, кад су предњи делови XII. пука почели да се пењу на први басамак више села Трипоганци, непријатељска артиљерија рафалом је поздравила џападне колоне. Под сграшном артиљеријском ватром, која је за тим обасипала све колоне, застоја нигде није било: хитало се да се што пре подвуче под непријатељски по ложај, поседнут пешадијом, под оне три главе. До пре два часа мирна злетовска околина претворила се у пакао. Ваздухом су фијукале муње и изгледало је као да се небо провалидо. Слика Страшног

ОДИОР ПООПЕ ЈЕДНБ ПОБЕДЕ — Бнмк Паје ЈоешшкМ