Балкански рат

Страна 450

^АЛКАНСКИ РАТ

Број 29

С Р [I С К 0 |У1 Н А Р 0 Д У!

Пос-де два рата који скоро годину дана нрекидоше ваше послове и ваше напредоваљс настао је благодетни мир. У оба та рата нагаа је војска ејајно извршила повероване јој задатке. У нрвом, с Турском, само за месец дана она је донела слободу целој Старој Србијп и знатном делу Маћедоније. Доцније на једној страни прегазила је Арбанију, изашла победосно на Јадранско Море и загрлила сс с јунанком црногорском војском, а на другој страни помогла Бугарима да освога прву турску простоницу у Јевропи — Једрене. Али то још не донесе Србији ни стечене ратне плодове ни праведно очекивани мир. Она је била принуђсна одлукама јевропских великих сила на лондонској конфсренцији да се одрече своје најзначајније тековине : да се повуче с Јадранскога Мора, из Албаније да види чак окрњено и саме западне границе Старе Србије. Бугари, наши савезници, не само што нам том приликом не помогоше него нам оспоршпо већину земаља које је српска војска сама ослободила у ју^кној Старој Србији и Маћедонији. Они тим покушаше да нам пресеку вез / са. натним савезницима Грцима и да нас тако одбију и од Јегејскога Мора, услед чега би иоложај Србије постао још: тежи и независнији него и раније. Да све то ностигну, Бугари се нс задовољише мирним путевима. Они припремишо оружаии нанад, који српска војска у великој битци на Брегалници сјајно одби. Наши јунаци затим у низу срећних бојева, заједно с братском црногорском војском и са савезном грчком војском, сузбише неиријатеља до њихових старих државних граница па почешс и првко њих прелазити. У том тренутку учинила је одлучан корак у корист одржања иоромећено равнотежс и мира на Балкану влада Њзговог Величанства румунског краља Карола, и мир је закључен и потписан у Букурешту 28. Јула 1913. Према томе, Ја овим проглашавам присаједињењо Краљевини Србији свих освојених области у границама које су одређене : према Краљовини Бугарској уговором о миру закљученом у Букурешту; према Крал.евини Грчкој српско грчким споразумом; према Албанији привременом демаркационом линијом и саобразно решењима Амбасадорске Конференцијо у Лондону, докле нарочита међународна комисија не будс извршила коначно разграничење; ирема Краљевини Црној Гори за сада демаркационом лпнијом војне окупације до коначног разграничења; према Босни Херцеговини досадашљом границом. Докле се законским путем и управа нових ирисаједињених области не утврдп, њима ће се уирављати нрема Мојим Уредбама као и према решењима Моје Владе о нримењивању појединих постојећих закона и њиховом увођењу у живот у новоослобођеним крајовима. Захваљујући витешком прегнућу, несаломљивом јунаштву и непоколебљивој истрајно сти свих учесника у минулим славним догађајима сад јо наша мила Отаџбина много пространија, веома моћнија и несравњено углоднија. Моја ће брига бити да у њој и живот сваког грађанина буде и срећнији и наиред нији, а иосебице се морамо старати да и сва наша браћа. у новим крајевима, без разлике веро и порекла, буду у сваком поглоду задовољна, просвећена и закриљена правдом и безбедношћу, које ће им ујемчити владавина слободне Србије. У том погледу целу нашу земљу очекују велики задаци : чувајући као зеницу дивну снагу наше узданице српске војске, много треба да послујемо и на просветном, привредном и сваком другом пољу иароднога рада, па да избришемо све трагове дугога робовања не само уновим него и у старим границама. Ми смо дужни стићи просвећене јевропске народе којима смо ми, као многовековни грудобран од нападача, омогућили мирко напредовање. Алп народ чија јо војска за неколнко недеља стигла са Јавора, Мердара и Ристовца до Јадрана, Солуна и Марице моћи ћо и на нољу мирнога рада убрзо показати да је дорастао својим во ликим културним задацима. Он ће својим радом и животом посведочити да је достојан висине на коју га је ратна срећа изнела Ја се сада више него икад понрсим што сам и син и Краљ такоме народу, и молим Свемогућега да му никад не ускрати своју милост и заштиту. Живео мој мили и витешки српски народ !

20 . Ангуста 1913 п.лпио, П п т а п .у р.бо.рок .ј б, и,м. иетарс.р. Заступник Председника Министарског Савета Министар Финансија, Д-р Ц, Пачу с. р. — Мини стар Грађевина Ј. Ц. ЈОШОВНћ с. р. — Министар Просвете и Црквених послова. |Ј>. ЈовЗНОВНћ с. р. — Министар Правде И. ЂуЦНЧНћ с. р. — Заступник Министра Унутрашњих Дела, Министар Правде, И. с. р. — Министар Војни, Почасни ађутант Њ. В. Краља, Ђенерал, ИНП. БОЖВ НВВНћ с. р. Министар Народно Привреде, Д-р В. ЈВННВВНћ с. р. — Застуцнив Министра Ииостра них Дела, Посланик, Д-р И. С(НШајКОВНћ с. р.