Балкански рат

Број 20

У СЛИЦИ и РЕЧИ

Страна 455

1у1! , ша погибија капетана Буђнћа — У борбн на Јашшику Када је армија ђенерала Кутинчева предуаела офанзиву преко наше старе границе успела је да на превоју Св. Николе учини продир и одгурне наш трећи позив _ XIV. пука Балта-ЈЗериловици тежећи да преко Бабине Главе и Беле Паланке прекине везу пиротске армије са позадином. Цела девета бугарска дивизија гурала је овим правцем и малена снага трећег позива била је недовољ на да бугарску бујицу задржи. Боћу 24. јуна форсираним маршем из утврђеног Пирота кретао се славни 14. пук првог позива у помоћ својим „старцима". Стигао је, преморен, баш у тренутку када је трећи позив напуштао положај Дренова Глава. Част српског оружја и општи циљ захтевали су брз и одлучан рад да се Бугарима не дозволи пресецање пута. Кална—Пирот. Официри и сви остали уложили су и по следњу снагу; 3. и 4 батаљон упућени на Дренову Гла ву задржали су се на дугачкој каменитој коси Јаловик. Бугарска бујица од два пука, 33. и 31. потпомогнути брдском и пољском артиљеријом спуштала се са Дрено ве Главе ка Јаловику хватајући се овога. Главна маса јаким потиском гурала је на лево крило Јаловика куда хиташе 4 батаљон са своје непуне три чете. Огпор овог батаљона Бугаре је запањио. Они се поколебаше и по пустише. Потискивани од задњих редова предњи бугар ски редови понова у густим масама кидисаше на 4. батаљон. Наша пушчана ватра и бомбе опет их поврати ше и наш батаљон пође на јуриш са блиског одстојања. Бугари, опет појачани, придолазећим деловима из позадине и митраљезима, које изведоше у стрељачки строј. кренуше опот напред Отпоче крекетање митраљеза. Све је врило и клокотало као у казану. Бојна хука појачавала се ехом паљбе, који се одбијаше о околна брда п стење. Бугарс са по.хска артиљерија из долине по ;е за сипати шрапнелима целу косу, борба око једне шуме разви се очајно. Један официр паде рањен. Командир 3. чете капетан Христа Буђић повевши своје људе на можна већ четврти јуриш јуначки паде погођсн у слепоочницу Његови најближи војници покушаше да га из борбе из несу, али први, који приђе, паде такође мртав а другог опет тешко ранише. Линија се поколеба и Бугари биш. 1 господари мртвог Христиног тела. Гоњени татарским ин стиктом, опљачкаше га, чизме чакшире и новац очас разграбише покидавши чак и еполетушке, са којима се хваљаху нашим сељацима у Балта бериловици показују ћи их као трофеје. Смрт Христина, коме се гроб не зна, освећена јс. Поред многобројних мртвих Бугара остао је на бојишту мртав њихов командант Сригале; командант артиљерије; командир 5. роте 33. пука каиетан, Стевш Богданов; ко мандир 15. роте 34 пука, ппоручнис Кирил ЈБубанов На костима палих јунака дигла се проширена да нашља наша отаџбина. Свесним родољубима и старе шинама нека је хвала а слаза нека је врлом борцу Хрпсти и вечан му помен међу нама љ н. н.

ГКЗЕРВНИ ПЕШАД0.ГСКИ ГГОТПОРУЧНИК ф Миливоје Ж Симић СЛАВНО ПАО КОД КГИВЕ НАГАНКв Интелигентан београдски трговш Миливоје Симић као резервни пешадијски потпоручник г.оино је у рат с Турцима с одушевљењем и чврстом вољом, да по најбољем свтме знању и умењу послужи завегној мисли српској и Косово освети- Као водник у 9 пешадијском пуку Краља Николе одликовао се у гвзма борбама у којима је учествовао њзгов пук С не мањо одушевљења пошао је и у рат против Бугара осећајуђи

да од успеха у љему зависи сва будућносг Србије и Српства. (весан тога он је не жалећи свој млади живот неустрашимо пао на челу своје чете у киши куршума. Непријатељја многе покосио, “пд је ту нашао јуначку смрт и потпоручник Миливоје, Битка је њиховим жртвама добијена и српска ствар је много тиме добила Симић је родом из Голупца и био је тек у 35 години када је свој живог сгавио нз Жргвзник за победу Српстза над Татарима. Нека му је светла успомена међу онима, који не зажалише 'своје животе положити за добро и будућност Србије и Срнског Народа, који ће вечно храни ти успомену на славно пале за Част и Име српс:<о. Слава му!

пешадилоки потнјжовник ‘I* ВилОТИЈб МарКОВиБ КОМАНДАНТ IV. ПЕШАДИЛОКОГ ПУКА ДРУГОГ ПОЗИВА НОДЛЕГАО РАТНИМ ТЕГОБАМА Услед напорне и тешке службе подлегао је 10. ју ла у 48. години у Призрену срчаној бољци потпуков ник Вилотије МаркоЋиН , који је успешно провео свој пук храбрих Ужичана кроз кршеве и урвине санџака и овај ослободио од Турака. Потпуковник Вилотије је један од оних наших официра из трупе, који су се ра дом и приљежношћу толико усавршили, да му се у рату могла поверити команда над читавим пуком, који је он разумно и успешно водио. За успешно вођење свога пука Вилотије је награђен златном медаљом за ревносну службу. Слава му!