Балкански рат

Страна 474

6АЈЖАНСКИ РАТ

Врој 3 0

Кш војековође

ПЕШАДИЈСКИ ПУКОВНИК МИХННЛО ЗНСИЋ КОМАНДАНТ 18. ПЕШАДИЈСКОГ ПУКА КРАЈВеВИЂА ћорт.а у оеа РАТА. — ПОМОЋНИК КОМАНДАНТА ибарске дивизије 1оен Таоасов Тајо! — Како Србкн гннб крај свога топа Резервни артиљеријски наредник, техничар Влоди■ мир Са-вик са два топа и једним одељењем пешадије био је на једном истакнутом планинском врху на Св. Николи. Бугари су успели да се кроз густу шуму привуку сасвим близу и да изненадно нападну ту нашу позицију. Поред све своје малсбројности наши пешаци држали се дуго и упорно. Наредних Савић сипао је из својих топова картеч за картечом. Лесе Бугара' падале су, али су преко њих ницали нови редови, И Бугари су се једнако примицали. Два наша артилериста била су већ мртва, два рањена, али нарецник Са вић стајао је крај топова и једнако сипао ватру. У тренутку кад су се наши пешаци повукли, десетковани и потиснути несразмерно јачом силом, наредник је посрнуо рањен. Али се одмах подигао. Муниције му је било нестало. Бугари су били на педесет метара. Наредник Савић, оштро као муња, дохватио је затвараче са топова и завитлао их у бездан под собом. Онда је извадио револвер и кчо нови Рајић, стојећи над својим топовима сасуо свих шест метака у дивљу, поманиталу гомилу, која се са свих страна била сколила на њега. Није имао кад поново да напуни. Бугари су га исекли у комаде. -<■«►■ •» -<►> Пцвш Видина — Копнко јв топовекв иуннције утрошено За бомбардовање Зидина утрошено је много гоповских метака, али се због поплаве и велике даљиче, могла нанети само мала штета Угрошено је свега : Из прве хаубичке батерије 1352 зрна. Из друге хаубичке батерије 242 зрна Из друге брзометне пољске батерије 530 зрна. Из друге позицијске Дебажове батерије 356 зрна, Из четврте позицијске батерије 816 зрна. Из пете позицијске батерије 1379 зрна и Из шесте батерије опсадног топа 143 зрна, Свега је утрошено 4821 топовско зрно.

РЕЗЕРВНИ ЛЕШАДШСКИ ПОРУЧНИК 1* Душн Павловнћ ПОДЛЕГАО РАТНИМ ТЕГОБАМА У ВЕЛЕСУ Многи јунаци, које поштедеше непријатељски куршуми у два рата, падоте као жртве последице рата, одравних зараза. Нарочито нам је много покосила колера, којој је подлегао и резервни пешадијски поручник Дугаан Павловић, који је учествовао у оба рата као водник а неко време и командир прве чете, трећег батаљона, 17. пешадијског нука. Пок. Душан је војник од заната. Свршио је јункерско училиште у Одеси и по повратку у Отаџбину постао је пешадијски потпоручник. Као поручник због политичких прилика емигрирао је из Србије и шест година се потуцао ох немила до недрага но беломе свету. Али ни тада, остављен од свију и свакога, није малакеао, био је пун животне енергије, и без ичије помоћи усиео је да сврши Трговачку Академију у Бечу. Поеле тога био је банкарски чиновник, иеко време и на Цетињу где се упознао са својом супругом Рускињом доктором медецине, и оженио. Када је оглашена мобилизација Душаи сав срећан што му се дала прилика не само да се врати у Отаџбину но и да јој се одужи и на делу документује своју неизмерну љубав према н,ој похита у Београд заједно са супругом. Госпођа Цавловићка као лекар одређена је на службу у смедеревску болницу, где ]е за со • бом оставила трајно најлепше успомене. Душан је враћен у резерву и уиућен у 17, пук. После борбе на Штипу. где се врло добро показао, пошто му је комаедир мајор Чекеревац иао рањен, примио је команду над својом че том. Када је дринска дивизија првог позива свршила свој задатак на Криворечкој Наланци у повратку њеном у Велесу Дутан се зарази колером, којој је и подлегао из нурен ратним штрапацима. Од нарочитог интерша јз поменути, да се поред Душана у оба рата борило још шесторо његове браће, од којих је Милан, писар среског суда, био резервни иоручник у 11. пуку Кнеза Михаила, један је наредник, најмлаћи од 17. година је био комита, а остали редови борци. Поручник Милан је рањен, а остали су се вратили здрави и живи. Душан је био одличан во.јник и племенит човек, веран и одан друг и пријатељ. За собом норед неутешне супруге оставља нејако чедо Владимира које ће умети свог бабајка осветити када дође до пушке и до бојиа копља. Слава јунаку Душану !

Коеоввкк иетив ГЕЗЕРВНИ ИБШАДИ.ТСКИ ПОРУИНИК 1* Шнвота Ствпановић СЛАВНО ПАО НА ВИТОЉу Објава мобилизацаје затекла је Жавоту болесна у постељи, али чим се мало придигао похитао је за војсаом и стигао је евојој чети за битољску битку, у којој се видно истакао св»јом храброшћу. Он је кроз кишу непријатељских кургаума летео од једног до другога свога војника храбрећи их на истрајвост. Тако изложеног наглло га је једно непријатељско зрно и учинило крај његову племениту животу, Пооледње речи јунака на издисају биле су : „Напред браћо ! Храбро јунаци ! Чувајте ми децу !“ Живота је био срески писар у Куршумлији, где је савесним службовањрм, оставио лепу усиомену За собом ]е оставио супругу са четворо не-збринуте дечице. Слава му !