Балкански рат

Ограна 476

БАЛКАНСКИ РАТ

Број &Г 4

НАШ ЈУНАЦК

Поднаредник СпаооЈе Баћковнћ ИЗ IV, ПЕШАДИЈСКОГ ПУКА СТЕВАНА НЕМАЊЕ Јунак који је на Рујну отео турску заставу, 1аае војскогође Бригаднр Митар Шартнновнћ На страни 454 донели смо слику храброг црногорског војсковође бригадира Митра Мартиновића, који је генерал-ађутант краљев, артиљеријски бригадир био до пада Скадра председник министарског савета, министар војни и заступник министра снољних послова, а у рату је био главни командант приморског одреда, који је из Бара кренуо преко Бојане, заувео неколико Турских кула и утврђења и био љуте бојеве код Тарабоша. Стар је око 46 година. Родом из Бајица, крај Детиња, из братства Мартиновића, које је једно од најачих и најбоЉиХ црногорских брастава. Школовао се на страви. Свршио је војну академију у Итадији н у црногорску војску стунио је 1889. г. Министар је постао први пут 1907. г. у Томановнћеву кабинету, из кога је носле три године истунио заједно са министрима Пламенцем и Вукотићем. Он је био први шеф двороке војве куће. По паду Томановићева кабинета образовао је кабинет. Мартиновић је еув, висок, кошчаст човек. Импозантна је појава. У говору кратак и одрешит. Држи се круто, пстпуно војнички, али је пристуначаи и пријатан. Он важи као један од најспремнијих црногорских официра. За то му је и поверена најтежа задаћа, Најтежа онерација црногорске војске, за-

узимањем Скадра, новерена је њему и ако се суди по ономе што је и како је успео, евоју тешку дужност извршио је на свако задовољство. Мартиновић је међу Арбанасима веома цопуларан и код њих ужива велики углед, Ранијих годи Н а радио је и на војној књижевности и има неколико усцелих радов«. 11 од његову команду подпадају и његови нлеменици, који су из давнашњих времена познатк као добр и борци. С краљем Николом је у блиском сродству. Мати краљева Стана рођена је сестра Митрова оца Еошка Никова, који је на Цетињу погинуо као командант дворске страже.

вЕветш Носова и Блквпнцо РЕЗЕРВНи НЕШАДИЈСКИ ПОТПОРУЧ'НИК Љуба Н. Крстић ПОДЛЕГАО РАТНИМ ТЕГОБ 1 МА У КОЧАНИЛГА На страни 456 донели смо слику резервног пегаадијског ппоручника Љубе Н. Крстића , трговца из Ваљева, који је био водник у шестоме пуку првог позива. Пок. Љуба је учествовао у свима борбама, а било му је сућено да падне на бојном пољу не од куршума но од колере, којој је подлегао 17 јула у Кочанима, где је и погреоен. Покојник је био угледан ваљевски грађанин и имућан трговац, који је и као војник с пуно преданости и најсавесније вршио своју дужност. Слава му ! ПЕШАДИЈСКИ ПОТПУКОВНИК Коста Инхашивић — Рус СЛАВНО ПАО НА ГОЛЕШУ У прошлом броју донели смо слику славно палог потпуковника МихајлЈВића (омашком коректора погрешно стоји Павловића), заједно са свима официрима батаљона, којим је храбри Михајловић, симпатични ‘Рус, онако успешно командовао. да је стекао онште признање. У идућем броју донећемо његову слику и врло леп опис његове херојоке смрти из пера једног од наших најпознатијих јавних радника, који је и сам узео учешћа у победоносном походу славне Треће Армије, у чијем саставу је био и пук јуначког Косте Михајловића—Руса. т Драгнша П>. Тодоровнћ СВРШЕНИ ПРАВНИК И РЕЗЕРВНИ ПЕШ. ПОТПОРУЧИИК РАЊЕН ЈЕ 18. ЈУНА У БОРБИ ПРОТИВ БУГАРА НА РЕТКИМ БУКВАМА ОД КОЈЕ ЈЕ РАНЕ ПОСЛЕ ШЕСТОНЕДЕЉНОГ БОЛОВАЊА И УМРО. Интедегеитан и симпатичан правник, Драгигаа Љ Тодоровић, чији је отворен и светао карактер одавао поштена човека, пошао је у рат за ослобођење од Турака, као резервни пешадијски наредник пун одушевљења и воље да освети Косово. Као водник у 7. пешадијском пуку Крал^а Петра I ог показао се врло храбар и као такав, био одликован. Доцније је произведен у чин потноручника. Са не мање одушевљења пошао је у рат нротив небраће Бугара, осећајући да од успеха српског оружја зависи будућност' Србије и Српства. Свестан те дужности није жалио свој! млад живот, већ је под кишом куршума и шрапнела помамно јуришао на челу свога вода храбрио и куражио своје' војнике. Ненријатељ је иокосио многу нашу браћу и синове, па је ту јуначку смрт нашао и правник Драгиша. Жртвама палих витезова добијена је битка, увећана Отаџбина а њен углед. Покојни Драгиша је родом из Венчана у Београдској Колубари, син је нок. Љубомира, учитеља из истог села и био је тек у 26 години у добу када је евојим родитељима и друштву био најпотребнији, Нека