Балкански рат

Страна 490

ВАЛКАНСКИ РАГ

број

ци

•••■.•

'Г

Крваве бодбе на Пвецрад — Метнри крвава дана па опнсц потпзручннна Илије Јовковнћа (СВРШЕТАК) Понови се јуриш и још громкије }/ Ура!“ и војкиполетеше на нож Ох, да страшна призора! Војници су се просто п шали! Овде се види како један другом забадају нож у груди... Горесе опет види где а гушају и — снага најзад решава ко 4>е бити однешен у туђ логор кго заробљеник! На левом и десном крилу лежали су Бутари скривени и чекали само тренутак, те да нас заобпђу и заробе. Прошли смо поред два мртва сфицира ! Већ је рањен мајор Бајаловић ! Заступа га потпо ручник Илија Јовковић. Взјници се на левом крилу усколебаше услед велике навале Вугара. али их официри по други пут кретоше напред У том долази мајор Влада Скубиц са својом четом, те и он јурну напред. Митраљез коси, пушчано зрно фијуче, граната ломи дрво и камен. Војници су у пасама падали и наши се редови усколебаше. Али у том дотрча 2. чета 3 бата љона мајора П. Мирковића и он оде са једним делом чете на северо западни део Вели ког Говедара, а овде остаде потпоручник Јован Димитријевић. Капетан Мил. Лукић, долази рањен са четом али не одступа. Капетан Ћирић паде рањен. 3 „чета 2. батаљона са капетаном Великићем долази, али и њега одмах ранише Бугари сад крену и резерву нап ред Настаде окр шај ! Артиљерија не дејствује, јер нас не распознаје од Бугара, који су с нама заједно у шуми били. И по трећи пут смо јуришали, али без успеха, јер су Бугари били бројно много.јачи. Задржали смо се на истом месту и више пуга снажно одбили напад Бугара, који су у вигпе махова покушали да нас заобиђу. Већ је и нсћ пала Нама стиже смена и ми се повукосмо, пошго смо смену добили Вредно је забележити толику одважност IV пре кобројног пука, који после тако кратке паузе прелази у контра напад и на бајонет заузиуа Мали Говедар, а пре тога је на Великом Говедару три пут јуришао под највећом ватром. При томе није имао успеха с тога, што је непријатељ био мчогобројнији, а и ноћ беше пала. Бугари су покушали да нас обмане, јер су облачили одело поубијаних Црногораца и долазили на врло бписко оцстојање —- али смо их ми добро дочекивали. Бугари су употребљавали разна кукавичка средства да би нас обманули и застрашили. Викали су често: Не пуцај, ми смо Црногорпи 1 ! По некад су довикивали: — „Не пуцај први (друга или трећа) чето — то су наши.“ Тачно је речено да је најтежи рат између два народа, који имају исти језик

“-У - \* .. ... ... * Ј* Ј

Јмјд ј Ир8 *

$ Л

* Ш&Џа > ЈМЈЈ

т Ш

Ба кумановш бо|ИПГ ПОЉЗ: Ваппењени турски ТОПОВН Н каре (снимак Паје Јовановића)

У вече је дошао први батаљон 14. пука као појачање нашем пуку. 7. јула је јак артиљеријски двобој целога дана трајао. 8. јули IV прекобројни пук ступа у састав дринске дивизије. Око 3 часа долази командант дринске дивизије пуковник СтеваХаџић и командант одреда и командант пука разгледају терен за поновни напвд на Велики Говедзрник. Издадоше наређење потпуковнику Радомиру Аран ђелоЕићу, да одмах предузме напад. Тсчно у 4 часа почет је напад. 2. батгљон IV прекобројнога пука је у првом борбеном реду. Командант 3 батаљона мајор Богољуб Молеровић одреди најпре 3 и 4 чету у први борбени ред, али пуковник Анђелковић, одмах крете 1 и 2 чету. Лево од 3 батаљона био је 2 батаљон, а до њега 18 пук са два батаљона Само онај ко познаје терен на коме се кретао 3 батгљон тај једино можо разумети оне губитке које је овај батаљон имао. Треба прећи читав километар брисаног простора. коме је кагиб 30-49 степеии, а који је окренут тако непријатељу, да нас је све у главу тукао. Бугари су тада имали на Великом Говедарнику своје 10.. 12., 24. 47. и делове 3 пука. Имали су ту још намештена 12 митраљеза. Мајор Молеровић креће батаљон, али не прођоше ни 300 метара а Еећ паде рањ н командир 4. чете мајор Костић. Ишло се још 100 метара а и командир 3. чете поручник Влада Стефановић би рањен. Команду над четом предузео је резервни пешадијски потпоручник М рко Мисирлић, свршени правник, који је чету одлично водио и у најкрвавијем окршају славно пред њом пао- Његову слику донели смо на 408 страни. Под највећом ватром у7 чесова спусткше се са командантом две чете (3. и 4) а затим и друге две. Командант батаљона посла патроле напред, адиу том плануше неколико пушака, На питање патроле „Ко пуца“ Бугари су одговорили српски „Чекај сад ћу ти показати ко пуца!“ и одмах опалише и други плотун. Ноћ је била необично мрачна и срећа је била, што су се Бугари одали; иначе би 3 батаљон дошао у врло критичан положај Тако заноћисмо развијени и спремни да свакога часа примимо борбу. Око поноћи долази 1 батаљон 17 пука као појачање и разви се десно од нас. У рану зору кретосмо нешто мало напред, али нам наредише да се задржимо док не дође појачање Са великим губитцима Спуштише се 9. јула низ брдо још један батаљон 17. пука и 1 батаљон 5. пука II позива. Црногорци су прилазили једнако. Али ихђ'е митраљез бугарски ужасно косио* Већ је све било готово, а наша је артиљерија силно дејствовала. Први се редови уеколебаше и почеше из ровова бежати.