Балкански рат

Број М

V СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 491

Из нове Србије: На пазару у Бкопљу

Командант потпуковниК Аранђеловић крену трупе на јуриш. Имали смо прећи један всћи бри сани простор, па онда једну шуму, и онда опет једно подуже поље.’ Н?гиб му је сигурно 50°. Командант пука и командант батаљона полетеше са првим борбеним редом. Улетисмо у шуму, али се с бокова осу силна ватра. Војници одлетешедо првих бугар ских ровова, при изласку из шуме, али ни један не улази у већ готове ровове, јер су пуни крви, и измрцварених лешева. Видела се маса бугарских комита, који гологлави као разбојници лете кроз шуму тукући нас. Ми се под тако силном ватром повукосмо позади те шуме, јер већ нисмо знали, одакле нас више туку, и претила нам је опасност с десног бокз, да будемо заробљени. Прикуписмо војнике и полетисмо пет на јуриш и то више косо десно. Падоше храбри и неустрашими мајор Антоније Славуј, паде храбри капетан Михаило Боди, капетан Стеван Ђорић, рањени су мајор Пет. Мирковић, капетпн Ж. Бранковић и поручник Ник Јовановић и још доста официра из Осталих пукова. Већ су сви батаљони били измешани у једну групу. Командант пука издаде наређење, да ту задржимо коликоможемо војнике, а он одлете на десно крило, код 17. пука. Ми смо држали да он види одакле грози опасност и тамо иде да прикупи изостале делове. Доцније смо"сазнали да је одмах био тешко рањен и да су га војници понели назад али га је у том и друго зрно погодило Војници који су га носили сви су рањени и изгинули. Но, о њему се има више писати. Јуришали смо по трећи пут али Бугари ударили свом снагом на нас те смо се морали повући на свој положај, ]ер већи део старешинског кадра изгину и би ргњен. Ађутант 3 батаљона Радоје Дединац (слика на 424 страни) паде рањен. Превија га мајор Молеровић, али га у том и друго зрно погоди и он остаде на издисају. Више му се није могло помоћи. И ако он у борби није морао бити увек је био у првим редовима. Стално је ишао с једног краја на други и бодрио војнике, исто као и пок. кгпетан Боди, коме слику доносимо у овом броју. Борба је била заиста очајна. Са наше стране из строја је избачено око 2000 војника. Али је Бугара много више изгинуло. За време примирја они су нам признали да су тога дана изгубили преко 4000 људи. Ми смо се уверили о истиности тога њиховог тврђења. Кад смо по закљученом миру отишли на Велики Говедарник имали смо шта и видети Видели смо бугарску погибију по силним гробовима који су цео Говедарник покрили. Било је елучајева где је по 30 њих у један гроб затрпавано. Изгубили су много официра. Погинуо им је коман дант 23. пука и ађутант 3 батаљона 23. пука и тиме је освећена смрт нашег храброг команданта потпуковника Аранђеловића и ађутанта Дединца и осталихтих дана овде славно палих. Судећи по гробљу, а и пзпризнању Бугара може се слободно тврдити, да је Велики Говедарник њихов прави гробарник. Интересантно је било видети Говедарник после Закљученог мира. Ту су се видела дрва ева од зрна и

граната поцепана. Ни једног чигавог дрвета човек није могао угледати Видела се маса гробова и међу њима много гро бова изгинулих официра над чијим су хумкама блли врло интересантни натписи. На једном је крсту било урезано: Збогом плачна Маћедонијо “ На другом је било ; , Збогом тужна и за навек изгубљена Маћедонијо“. затим „Збогом крвава Маћедонијо" и т. д.

Еорба на Крнвопак!!

— Шен значај пв оценн једног етручњака Бугари су по целом свету разносили славу Криво лачке победе, тај једини мали моментални успех, у низу својих пораза, и то задобивен мучким нападом. Ступци сграних новина били су пуни рекламских извештаја из Софије, у којима је на јединствено разметљив начин предсгављен слом наше тимочке диви зије II позива, који је криволачке положаје бранио. Тимочка дивизија далеко је од тога да је била слрмљена, а криволачка борба по свој важности, а нарочито по својим последицама, била је од пресудног значаја за успешне операције наше војске у овоме рату. И ако се пажљиво аналишу сви моменти из озе борбе и свестрано процени бојна ситуација обеју страна, оцда ће се доћи до закључка, на први поглед апсурдног а у суштини математички тачног, да криволачка победа прегставша не само крах него банкротство бугарске такгике и стратегијске идеје, а за нас. тај наш „пораз“ представља генијалну величину наших опе рација. За ово наше тврђење изнећемо тачне аргументе који ће сваког читаоца моћи убедити. Тимочка дивизија II позива имала је врло велики задатак, да удари у бок бугарских трупа које бн напале дринску дивизију и да брани десни бок целокупне наше војске. Она је имзла да брани огромну просторију од преко 20 километара. И када су Бугари ноћу између 16. и 17. јуна учиннли мучки нгпад на целом фронту наше војске, онда је тимочка дивизија имала на главним положајима свега 2 пука, јер се 14 пук, 17 јула, кретао из Струмице за Криволак, (издржао на арапској врућини марш од 45 километара, и одмах и не одахнувши, ступио у борбу против бугарског 21. пука на Пепелишту, преко пута од Криволака — кога је