Балкански рат

Број 31

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 493

Осветници Косова и Соивнице АРТИЉЕРИСКИ ПУКОВНИК | Прока Биволаревић ПОГИНУО ОД ГРОМА НА ВЛАСИНИ На првој страни овог броја доносимо лик арти љериског пуковника Проке Биволаревића, који је као командант јединог нашег брдског артиљериског пука стекао великих заслуга у оба наша рата. За те заслуге награђен је одликовањем и унапређен у чин пуковника, а трагично је завршио свој племенити и за српску војску корисни живот на Власини, где га је у по бела дана убио гром под шатором заједно са судским потпуковником Луком Момировићем. У идућем броју оп ширније ћемо оцртати његове заслуге и војничке врлине. Слава му!

Борба ш Бнавовол Врху -- 6. јупа 1913. годннв Онако уморан, увукао сам се у земуницу, у којој сам „становао“ са мојим команлиром, капетаном Мијатогићем, спустио сам главу на моју торбу, покрио се шињелом и почео да дремам. Знао сам, да нас осигуравају јака стражарска одељења, па ипак сам имао на себи пун реденик и две бомбе а више главе прислонио сам брзометку. Нисам спавао ни пун сат, када ме пробуди глас капетана Завађила: — Трећа чета у ровове! Капетан Мијатовићу, от варајте брзу паљбу! Непријатељ на хиљаду метара! У истом моменту отпоче око нас фијукање непри јатељских зрно, а по том се зачу гроктање пушака. Дохватим пушку. проју|.им крај команданта и брзо се спустим у горњп ров. Крај мене су протрчавали војници из наше чете, још уморни и буновни, пред њима капетан Мијатовић, улетише у доњи ров п за трен ока отворише паклену ватру. Било је гачно трп члса у зору. Бугари су хтели да нас изненаде. Када су још пре 3 часа изјутра дошлп до наших стражара, мес.то одзива и лозинке одговорили су: „Наши смо“. Напоновно питање: г Нема ту „наши“, него који сте.?“ Одговоршш су: „Та ми смо. војници деветога пука“ — мисдећп, да је на Славовом Врху још 1Х-пук. Сада је нашим стражарима превара била јасна, те сложно отворишс ватру на дош љаке и известише команданта о појави непријатеља. Пошто су били бројно много слабији. пушкарајући се са непријатељем повлачили су се стражари главнини и када су стигли испод самих наших ровова, ми смо већ одбијали Бугаре, који су рицали и с десна и с лева. Бугарски напад био је у главном улрављен преко оне благе, брисане косе на центар нашега положаја. Још са одстојања г д 800 метара, иза згаришта кућа које смо дан раније попалили, почеше јуришати са узвицима „ура“ свакако мислећи, да се ту налазе јачи наши делови. Због •гога су их и стражари и посматрачи из главнине благовремено приметили и у згодан час збунили брзом паљбом, а иажљиви командант капетан Завађил, брзим распоредом прве и треће чете, оеујетио им упорну намеру да изврше јуриш. Крај мене, на левом крилу горњега рова, био је само један редов из треће четз. Обојица смо гађали непријатеља, јер смо га врло добро видели много боље од оних, који беху у доњем рову. У први мах нисмо ни обраћали пажњу на зрна, која су нам облетала око главе и заривала се иза наших леђа у земљу. На то смо већ били навикли. Но ова бојна свирка убрзо се претворила у другу, мени још непознату мелодију. Место познатог кратког фијука, што производи обично пушчано зрно, око нас отпоче такво праскање, као да нам не-

ко крај ушију пали небројеђе жабице. Продужио сам гађање, но чешће сам се освртао у уверењу, да неко бије преко моје главе. Убрзо сам се уверио да то нијемогуће. Више горњега рова био је резервни потпоручник Д. Ескић, учитељ, који је преко мене одржавао везу између команданта батаљона и командира 3 ће чете, капетана Мијатовића, и који је на мој знак упућивао разносаче муниције онамо, где би 'се указала потреба. На неколико корака позади њега налазио се командант са ордононсима, по којима је слао официрима потребна упуства и наређења. Одатле нико није пуцао. Нисам више имао времена да премишљам, одакле долази ово праскање, јер ме је свако доста тачно упућено непријатељско зрно номињало, да се мало боље заклоним иза грудобрана и будем што пажљивији. Тек када ми краЈ ногу паде парче распрснуте кошуљице Нспријатељског пушчаног зрна, било му је све јасно. Бугари су гађали метцима ,.дум дум "!.... Већ се увелико разданило. Пзљба се није прекидала ни са једне стране Већ смо виђали мртве и рањене Бугаре, које су другови њђховн извлачили у позадину. (СВРШИЋЕ СЕ)

Сви неиотписани написи ' у , нашсм листу, с незнатним изузетком, иотичу и.ч псрн нашог уредника, који вадржава сва права законом заштиђена, као и за потписане написе, који су наша сопственост Листовима је слободно прегатампавати сво, али прештамиавање у нарониту књигу строго со забрањује и ко ее о нагау својину огроши биће судски прогоњеи, на основу иостојеће судско одлуке, која штити књижевну својин.у.

Ђенер Квзнов Овај бугарски ђенерал прославио се када је са српском војском освојио Једрене, али када Србе вигае није имао под својом командом био је зде среће, јер су га Грци разбили, армију му распршили и натерали га у бегство.