Балкански рат

Страна 494

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 31

Дак лоспе бнтке код Штипа — Последњи ратни допис из птра пок. д ра Бошка ПетровиБа Штип, на Петров дан 1913. Сутра дан после пада Штипа, кренуо сам се из Велеса за Штип, у то зољино гњездо Бугараша и бу гарских комита у Маћедонији. Било ми је жао, што сам касно приспео за ратне операције, но све једно. Оно што човек види на бојишту после једног дана борбе то је тако значајно и даје тако генералну слику читавог тока рата, што писац, који описује само један бој, не може да даде. Ја ћу дакле овде да изнесем слику бојишта, дан после боја. Када се успесмо на висове изнад Велеса на друму што води за Штип, иза нас је била необична слика старо-србијанских планина. Пред Велесом се није во дила борба. До скора гурске, а сада српске планине са белим снежним висовима љубе се са|облацима и небом и шаљу амо према нама свеж ваздух из својих дубрава, шума и амбиза, као поздрав, као хвалу за ослобођење... Када се попесмо на брежуљасте висоравни Овчег Поља, пред нама се указаше логори српске коморе, и дуги бели низови путујуће коморе, која се отегла у бео, дуг низ као караван. Овде је данасзаступљена читава Србија... Већ се ближимо источном делу Овчег Поља, Јежевом Пољу, са стрменитим косицама брда, пред Шти пом на којима се јуче водио бој, а иза тих се планина у плаво тамној боји диже Пљачкавица, у чије гудуре побеже бугарска војска, развијана од победоносне српске треће армије Успут леже по гдекоји осгаци рата: покрхана кола, од куршума раздеран и креав труп бугарског војиика, или пркнуто од куршума погођено марвинче. У непосредној близини међутим буја и цвета природа, озарена јужним сунцем; сељаци косе и жању зрео влаг, мирно предани свом послу, као да пре два три дана није грувао топ овде а куршум и бајонет парао груди ратника! С десна и лева видимо поруше не старе турске карауле, попаљена села, а из рушевина се још местимице диже дим. Села су попалили и топовима порушили Бугари кад су се повлачили. Испред нас надаље се виде црне пруге и тачке. То су ровови из којих се пешадија борила. Око ми не може тачно да разбере све око ровова, но једно сигурно распознајем: око 200 хумки са танким крстићем од две дашчице. Тик уз пут лежи само једна хумка са крстићем. Рекоше ми, то је гроб једног бугарског официра. Г де си ти, борчв аалртао и далеко оц сеојих оставио ко сти своје\ Када би се сада могао да дигнеш испод те мале хумке и када би видео своју чету развијану на све четири стране, и ти би протестовао против небратског нападаја на српску браћу, као што чине многи други, који остадоше у животу, а данас у срамном српском ропству гоњени савешћу, понизно признају свој грех. Ево успут друго гробље, а иза њега на неколико корачаји разривена земља митраљезима и бомбама. То су ровови и положаји, са којих се две војске пушка-

рале. Наиме, српска војска је ове предње ровове направила ноћу и на такав начин се приближила бугарској пешадији Око стражњих ровова је све изгажено. Ту се виде још бугарске војничке капе, и по која т>удском крвљу орошена, сада већ суха груда. На тим позицијама се клало. Ту је Српска пешадија из предњих својих положаја, б)јонетски напала бугарску пешадију. Ту се одиграо такмац између два брата, а бујна зелена трава унаоколо, на којој се светлуца по гдекоја кап јунакове крви Кола нам даље јуре. Крај пута нема ништа значајно, само тамо према северу види се кота 651 метара висока, где је био најстрашнији бој. Крај пута, на једном месту још стоје по три пут два камена једно на другом То је био заклон бугарским вОјницима, иза кога камена су крили своју главу, када су гађали главу брата свог. Мало лево, тик крај пута у самом усеву, према врху једне хумке има више реди ровова, жуто и зрело жито, изгажено и сатрвено у земљу. То је вршај, највећи вршај, што га видех у животу. Врла је смрт, ззпрега су јој два брата, а плод тога усева по ком се врло, били 'су људски животи. Далеко кроз жито виде се контуре српских војника са нитетског одељења. О.ж иду кроз жито и застзјкују, гледају лево-десно.. стану ...слушају... неће ли гдегод чути још који јаук рањеника или видети још леш непокопаног јунака Колико је дивних нада уништено јуче на овим цветн.ш пољанама?! Колико је живота уништено у срец ове бајне природе, која жи воте ствара! Многи јуначки подвиг се овде залуд принео зд домовину, а много уплакано забринуто око залуд упире свој поглед на југ, чека добре гласе, док међутим јелка само хумка од ових кида све наде и утерује у лаж све оно што човек тако много, тако дуго кроз цео живот жели. Што се више бпижисмо Штипу, ратних знакова све је мање. Пред Штипом на 2—3 километара српска је војска однела потпуну победу над бугарском и ова је бегала са својих положаја, и у дивљем бегству тражила да спасе живот Само ио где који бугарски крвав гуњ лежи уз пут и по где која капа. Пред Штипом на пољанама није више мртво као на разбојиппу. Ту буја живот српске војске и коморе. Поред нас на друму српски војници поје коње тако мирно и равноцушно, као да нису јуче гледали, како граната кида главе, већ као да се спремају на одмор после свог рада. Па и остали су војнчци живахни и весели. Ах, јединствен је српски војник и као јунак, и као отац, и као друг! Но о томе други пут... Крај нас пролазе војници или седе на крај друма, а тамо мало даље, крај шатора, седи један војник и удара у сигну тамбурицу. То је ето српски војник. Кроз његове жиле ври живог и снага, која побеђује смрт. Та српски вој ник мора победичи. * Ревизоре и продавце овим иоследњи пут опомињемо да своја дуговања измиро. Од идућега броја почећемо их именом позивати да испуне своје обавезе.

БУГЛРБНЕ В0ЈБК1В01Е

Гпкрап Мн *пв ; НАЧВЛНИК ГЛАВНОГ ЂЕНЕРаЛШТАВА И ДЕЛЕГАТ У БУКУРЕШТУ