Балкански рат

Страна 495

Број 31

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Наше војсковође Ђенерал Никодије СтеФЗновић Слику старога ратника ђенерала Никодија донели смо на страни 461. И ако стар ђенерал Никодије радо је послужио и у ова два рата, на тешкој и заморној дужности команданта моравске дивизијске области. Ђенерал Никодије родио се 3 декембра 1848 године у Београду где је свршио шест разреда гимназије и 1866. ступио у осму класу Артиљериске Школе из ко је је 1871. год изашао као потпоручник артиљеријски. Као командир треће Оатерије тимочког артиљериског пука учествовао је у првом српско турском рату у борбама на Бабиној Глави, на Пзндиралу, на Тресибаби, на Књажевцу, на Станцима, на Радовцима, а саучествовао је у одбрани Ђуниса и бранио пут крушевачки код Радевца. У другом српско-турском рату учествовао је као капетан 11. класе и командир прве пољске батерије дринског кора. У српско бугарском рату учествовао је на Триуши и на Пироту. У ратовима се одлично показао и одликован је златном медаљом за храброст, Таковским крстом с мачевима и медаљом за војничке врлине. После другог рата служио је неко време као др жавни питомац у аустоо-угарској артиљ^риској реги менти принца Луитполда Баварског. Повративши се натраг Стефановић је добијао угледне положаје војсци, док 1902 није добио титулу по чзсног ђенерала, а 1907 је добио ђенералски чин. За заслуге у миру одликован је многим знацима признања, а од наших одликовања има Бели Орао пе тог степена и (ГГаковски крст и Св. Саву другог степена До.< је био у пензији није седео скршгених руку но је по својим силама вољно и предано радио на ослобођењу, неослобођеног Српства као ревностан и пословима предан начелник нашег маћедонског комитета. РЕЗЕРВНИ ПЕШАДИ.1СКИ КЗПЕГАЧ ђ Тома Соколовић КОМАНДИР II. ЧЕТЕ П. БАТАЉОНА, 1. ПУКА II. ПОЗИВА СЛАВНО ПАО НА КАЛИМА,НСКОЈ ЧУЦИ У овим ратовима изгубили смо знатан број школ ских радника, који су годинама васпитавали омладину у националном духу и крепили их за Велике Дане, којима смо ишли у сусрет, а први били на челу чета, када су ти дани дошли и када је е речи ваљало прећи на дело, и примером претходити, како се мре за Отацбину. Један од таквих заслужних радника и на културном и на бојном пошу јесте храбри капетан Тома Соколовић, учитељ из Врање, миран, тих и послу предан човек, који се на бојном пољу претворио у лава, који није знао за страх. Излажући у свакој даној прилици своје груди пред непријатељем славно је пао 11 јула на Кочанским висовима, освајајући Калиманску Чуку као командир чете у I. пешадијском пуку Недићеве мо равске дивизије другог позива, а не II пука, како је под сликом погрешно означено Погинуо је од гранате и сахрањен код села Оризара. За храброст показану у српско турском рату награђен је чином капетана и сребрном медаљом. У бу гарском рату показао се достојан тога одликовања. Храбри ратник, мудри и добри старешина, вредни и способни учитељ, племенит човек капетан 'Гома остао је вечно под Кочанима да одмара своје јуначко тело на положајима које је храбро бранио после својих успеха у турском рату од Мердара па до Битоља. Турско га је тане поштедело, а братска га је пушка убила.

У њему је огаџбина изгубила једног од најпреданијих просветних раденика који је, свесан узвишенога зздатка који нас је очекивао и који је најзад требало и решити. своје ученике одушевљеним речима запајао вером у будући успех српскога рода, подсећајући их на идеал Вслике Србије да на послетку и сам као нај речитији пример и свој живот положи за њега. Слава славно палом! и РЕЗЕРВНИ ПЕШАДИЈСКИ ПОТПОРУЧНИК Т Танасије Драг. Тодорић ПОДЛЕГАО РАТНИМ ТЕГОБАМА Поред великог броја активних официра, којима је позив живота, да падну када то Отаџбина од њих захте у ова два рата изгубили смо леп број школованих младих људи, који су као резервни официри послужили боље но што се могло замислиги Тако смо изгубили пуно њих који еу тек ступили у живот и својом спремом, вредноћом и преданошћу послу обећавали да буду од велике користи и земљи и себи Међу тим драгоценим жртвама угледно место заузеће резервни пешадијски потпоручник Танасије Дра’\ Тодорик, правник, који изнурен од рстних шграпацт подлеже у Врањи несрећној бољци тифусу, пошто је срећно прошао све велике битке и прездравио од колере. Танзсије Тодорић био је пример једног лепо вас питаног, виеоко интелигентног и нколовзног младог човека, који је био част своје струке и понос својих милих и доагих, које је кобна смрг завила у црно Уважени дом Тодорића Бог је бтагословио пуном кућом деце и свако за себе од ове деце било је највећа радост родитеља који су их све упутили тако лепо у жи вот, да буду корисни дому своме себи и Огаџбини. Тешка жзлост обхрвзла је овај честити, патријар халнк дом српски и једина утеха, у колико је може бити када човек изгуби оно што му је најдраже и најмилије, може им бити у томе, што им је њихов понос, њихова дика, њихов захвални син и добри брат пао на бранику Огаџбине,. што је и он један од оних, на чи јим костима је саграђсна Велика Србија и из чијег је гроба никла слава и част Српског Народа. Њежан син, добар брат, веран друг, одан пријатељ, младић у чијем срцу није било зависти ни пакости, и који је цео свет знао само љубити, старије поштовати, млађе пазити, умро је тек што је ступио у јаван живот, у коме би он по лепим особинама свога светлог карактера и по спреми својој, играо у будућности видну улогу. Смрт његова дошла је онда када смо јој се нај мање надали када га је срећа сачувзла од куршума и Турака и Бугара са којима је био у толико крвавих окршаја и свугде се јуначки и српски понео, и пошто је био између мзло срећних да прездрави и од тешке заразе колере. Тифус се увукао у ратом и болешћу изнурено тело и сви напори, да се спасе овај честити живот били су узалудни. Његов племенити дух винуо се у небеса, да му име вечно живи међу онима, којима дугујемо за колосалне успехе, којима смо ово годину дана задивили свет. Као водник у шестом пуку који је имао највише борби учествовао је у сваком окршају с Турцима У битољској битци Танасије је рањен у груди, али правим чудом врло срећно. У бугарском је рату такође учествовао и међу друговима видно се истакао, али му не би суђено да падне од куршума. Име јунака Танасија, који за отаџбину положи свој млађани живот увек ће се хвалом спомињати као име једног од оних, који Отаџбину начинише великом и пред светом поносном.

Слава му!