Балкански рат

!>рој 31

У СЈ1ИЦИ И РВЧИ

Страна 485

ше друти. Ни они не прођоше боље. Наста колебање, па овда бегетво. Наши јурнуше. Бугари ее у паничном бегству зауставише прво на Големој Глави, али за мало па се дадагае у бегство снажно гоњени нашом артиљеријом. После веколико сахата наше трупе су се одмориле на 4 километра далеко у Бугарској од наше границ \ И ми смо имали губитака али Б\гари су били више но десетковани. Бугарски пук краљеве гарде трипут је јуришао на једну нашу чету и по и једно митраљеско оделење. Тај бугарски пук је потпуно уништен. После овога пораза Бугари нису ни чиеили нове покушаје да нас нападву, а од те победе наши су све дубље залазили у Бугарску, стигавши до Боспљ града. < >

Освтицн Косова в Свивнпце ПЕОПАДШекИ КАИЕГАН ПРВЕ КЛАСЕ 1* Михаило Н. Боди СЛАВНО ПАО НА ВЕЛИКОМ ГОВЕДАРНИКУ 9. ЈУЛД 1913. У крвавој борби на Говедарнику, која је по губитцима, нарочито у официрима, и за нас и за Бугаре најцрња славно је пао поред многих других поносних витезова пешадијски каиетан прве класе Михаило Н Би ди, командир прве чете у другом батаљону 17. пука. Пок. Мика је београдско дете, из угледне тргсвачке куће. Родио се 22. јуна 1880. Свршио је целу гимназиЈу и по положеној матури ступио у Војну Академију. Као млад официр, водник, ађутавт и командир чсте служио је у разним пуковима, носледњи пут у 18., а мобилизација га је затекла у 17. пуку са којим је учествовао у свима борбама од Куманора и Прилипа до Битоља. Његсва чета вазда се одликовала, а нарочито се капетан Мика истакао у борби код Прилипа, где су Турци, код Алинца, покушали моћним препадом да изненаде наше трупе у логору. И ако 1 'е прошао кроз све борбе у рату с Турцима и много пута био изложен погибљи срећно је прошао без ране, ала .је газећи Шемницу пред Битољем навукао на себе тешку болест, тифус, од које се једва придигао. Још довољно неизлечен вратио се својој чети са којом је храбро учествовао у свима борбама, које је овај славни пук имао са Бугарима, пред Штипом, кодКочана, на Брегалници. Када је пао командант његова батаљона командант одреда нареди капетану Михаилу, да узме под своју комаиду батаљон и да га поведе и заузме један врло важан положај са кога је наша војска трпела бочну ватру од непријатеља. Задатак је био врло тежак, али га је капетан Михаило успешно извршио, плативши тај успех свсјом главом. У моменту када су његови војнпци, којима је он увек био на челу, већ ускакали у пепријатељске ровове и противника бајонетом избацивали из њих капетан Мика пао је мртав, 9. јула по подне, погођен са више непријател 5 ских метака, у срце јуначко, у паметну главу и у снажну десницу руку. Војпици су га његови искрено ожалили и достојно осветили. Тело јунака изнето је из борбе и после неколико дана пренето у Београд, где је погребен с почастима, које смо дужни указивати јунацима, гато знадоше не жалећи младе животе гинути славно за величиву и част Отаџбине. Рођени брат Михаилов капетан Стеван, као командир митраљеског оделења у четвртом прекобројном пу,ку учествовао је за сво време опсаде Једрена, као и при заузећу ове тврдиње. За показану храброст одликован је од Краља Фердинанда орденом Светог Александра са мачевима, да му само неколико недеља поуле тога ти исги незахвални Бугари убију рођен )га брата. Капетан Миханло био је од какоје одличан офи,цирскога су старешине радо имале својој команди, а

војници су га веома волели са његове доброте и љубави ирема војнику. За показану храброст и ирисебност и у најтежим тренутцима у рату с Турц ма по предлогу свога храброг команданта пуковника Магатовнћа био је одликован медаљом за храброст. Нека је слава славно палом канетапу Михаилу!

Нан Н11ПЧЦ

Павле Маринковић НАРОДНИ ПОСЛАНИК Браћа Маринковићи достојно су у овим мучним при ликама послужили сзоју Отаџбину, Павле и Воја као угле дни политичари и чланови парламента, а млађи им брат м.ајор Света као командант тимочке коњице на Гарвану и свугде где се са својом коњицом појавио, Павле Маринковић је стари парламентарац и опробани родољуб, кој'и је у небројено прилика дао доказа, да воли свој народ и своју земљу, којој је корисно послужио сваки путкадаје његова сарадња требала. Широкогруд, велике интелигенције, васпитан у једној од првих београдских иородица, школован у ГЈаризу, он је достојан представник српског државника, који чини част Србији и свакад може бити понос српског народа.

Ба бајнбга ш — Уз шке Паје Јавановнћа Одмор пош једне победв (Страна 462) Српска војска преко потока своје крви и крви дивљих арнаутских хорди, који су вековима уништавали наш живаљ у поробљеним крајевима, избила је на Косово Поље. Осветила је Цара Лазу и његове Косовске хероје и мученике одржала им је помен у Муратовом тулбету, на месту где су пали Царе Лазо честито кољено и Милош Обилић што уби Мурата, и ево силне војске, којој у део паде срећа и част, да оствари петвековне жеље и идеале васколиког Српства, где је пала по равном Косову, да се одмори од тешких напора и мука. Наложили су по пољу ватре, па се у хладној ноћи по мало греју, а на жару пуцкара по које праее или јалозица овца, којом ће се заложити војска, па сутра да притегне опанке и коњима колане и пође даље, да на врховима својих бајонета пронесе Слободу целом Старом Србијом и Македонијом и да српску заставу пободе над свима местима где су славни наши цареви царовали.