Балкански рат

број 3.1

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 523

— коју је дуго носио, стојички је подносећи. Грађанство зајечарско похи^ало је, да убпажи родитељску тугу уваженога свога члана д р Лазе Илића, ко;и је у у пуној мери заслужио да му се одазозе искреним^саучешћем. Т Божидар Максимовић СВРШЕНИ БОГОСЛОВ Млади Божидар по свршетку богословије Свето га Саве одслужио је свој рок у војсци као болничар. Пошто се због мпадости није још могао запопити по ђе у Немачку да проучи народно гзздинство и усагр ши се у немачком језику У Најттату, више Берлина затече га глас о мобилизацији српске војске и он гк. хита у Отаџбину, да као добар син српског народ > стави себе у службу велике идеје. За време српск' турског рата био је на служби у санитетском возу бр ј 2. Служба у овом возу, када се врши са онолико с.. весности са колико ју је вршио Божидар, није лака, јер је болничар изложен не само великом дано ноТ.ном штраиацу но и опзсности да се зарази. Божидар се у првом рату заразио пегавим тифусом, али га је срећно прележао. У другоме рату. с Бугарима, одређен је з > пољског болничара код црногорске бригаде, где је сво ју дужност вршио како се могло очекивати од младс г лепо васпитаног и образованог Србина, који је био свесан своје дужности и пред Богом и пред својим нч родом Када је мир закључен разрешен је војне службе 27. јула. У Скопље је стигао 5. августа а сутра дзн на Преобрзжење, напрасно је умро иокошен несрећном колером. Покојник је био гдеално честит младић, син је поп Матеје церовачког, коме једина утеха можебити што му је син пао за Отгџбину Свтшцк на 1ојноп вд

Поп Иато 6. Кривокапнћ

СВЕШТЕНИК ЗЛОТСКИ Јунак из ранијих нашах ратова, у којима је са свога јунаштва стекао и видна признања, јер су му српске груди искићене многим одликовањима, и ако под теретом голина био је међу првима, који је похитао на бојно поље, да се по својој снази одужи својој савести и да и под седим власима млађима пружи примера како су се сгари борили. Поп Мата рода јуначкога био је и у овој прилици достојан члан браства Кривока пића, који су вазда била на гласу са своје храбрости, љубави према своме народу и готовости да се за народне идеале жртвују. Износећи слику овог примерног народног пастира, који се у много крвавих бојева о гледао и с мачем и с крстом у руци испуњавамо своју дужност и чинимо правду према једном свештенику, који је појмио своју пастирску дужност и врши је, како Србину доликује.

Замрк Српшм

јунак из пвт ратова Марш Велнчковнћиа

Врла Српкиња Марина Величковићка, рођена Гргићева, чију слику овде доносимо, учествовала је у пет српских ратова, почев од своје ране мл&дости. У првом сриско-турском рату 1876. девојчица од својих шеснаест година, сакратксм косом, у војничкој блузи, а са оружјем у руци борила се у ланцу. у првим борачким реловима упоредо са храбром својом браћом — за шта је и одликована — на предлог команданта Хрватовића сребрном медаљом за храброст а на понос свима Српкињама. У другом српско-турском рату, старија и јача ушла је међ болничаре — и са њима заједно из борбе вадила и доносила рањене војнике ударајући им прве завоје — баш као Косовка Дево.јка — за шта је опет добила ратну споменицу. После 10 година. будући већ искусна домаћи ца, радила је успешно и у бугарско-српском рату као вре дна болничарка — а чакон година — приликом про славе 25 годишњице српско-турског рата добила је од Краља, као признање за учињене услуге у минулим ратовима за Краља и Отзџбину медаљу за војничке врлине. За време анексионе кри.зе, одмах је отишла на болнитки курс да обнови своје знање и искуство стечено у ратовима — да би га опет могла стзвити на расположење српским рањеницима кад затреба. И збиља чим је пукао први велики и свечани глас о мобилизацији дичне и храбре српске војске узаврела је ратничка крв у њеним — и ако старим жи лама — али младом срцу — и одмах се мобилисала и сама — и отишла гтрво у Врање, па онда у Куманово и радила усрдно и вредно до краја турског рата, када се вратила у београдске болнице, где језатекаобугарски рат — и где је радила све до данашњег дана опет као искусна и вредна болничарка. Нека је хвала и признање дичној и храброј Српкињит