Балкански рат

Број 33

У СЛИЦИ ИРЕЧИ

Страна 527

РЕЗЕРБНИ ГЈЕШАДИ.ЈЛШ ПОТПОРУЧЕИК ј- Михаило Ристовић СЛАВНО ПАО НА БРЕГАЛНИЦИ 18. ЈУНА Потпоручник Михаило, чију смо слику донели на страни 488., учитељ по занимању, као водник у II. пешадијском пуку Књаза Михаила јуначки је пао на бранику Огаџбине сво.је. Сви, ко.ји га познају оплакују и жале за овим млађаним животом, јер је у њему изгубљен храбар војник и вредаи просветни радник. У колико су жалосни у толико су и поносити његовим јуиаштвом. Јуна 17., кад небраћа Б./гари извршише препад на нас, он је био први који је нохитао да стане на браник миле и драге нам Отаџбине. Сви су се дивили њеЈЉву јунаштву. Кад. тешко рањен, паде командир чете капетан Мпхаило Васковић, чију смо слику донели на 392. страни Ристовић, се појави као херој са голом саблшм у руци шшчући војницима: „Јунаци, излазим пред вас као вага командир. Држите се храбро, соколи моји, правда Болф на нагаојје страни! Сетите се Обилића, Карађорђа, Хајдук Вељка, Синђелића и других иаших .јунака који храбро падоше на браник ОтаЈдбипе, који падоше за име српско. Они су вечита живота, они никац неће умрети. Соколи моји, куцнуо је час, кад и ми треба да заложимо живот за име српско, за Краља и Огчџбину и за земље наших старих царева и краљева, Имајте на уму, да ћемо и ми, ако се свесио будемо одазвали светом позиву, бити вечита живота, и ми ћемо бити достојни потомци Ооилића, Карађорђа, Синђелића, Хатдук Вељка и других“. Када је изговорио ове речи, преЈфстио се и пошао напред. Пред њима, на 600 метара, био је шанац небраће Бугара, кој и су они, ирепадом били заузели од нагае војске.Хтео је по цену живота да поврати шанац. У томе је успео, шанац је освојио, Бугаре потиснуо и тако им задао смртни ударац. Али, није имао среће да види како се српска свилена застава лепрша на бугарсггам шанцу, јер га врело тане братоубилачког тоиа погоди у јуначке груди. Последње речи су му биле : — „Напред, јунаци! Наиред, соколи, победа је наша“! Његова се чета и даље храбро борила али са сузним очима, јер је изгубила јушша са Куманова и Прилипа, Битоља и Брегалнице, изгубила је косовског осветника и правог Србина, јгоји хрлбро паде за Српство, ироносећи српску заставу кроз Стару Србију, Македонију и Албанију. Ратпи другови његови заузеше Штип и Кочане, Пехчево, Криву Паланку, Кратово, Царево Село и друга знатније места, а витез Михаило наћи ће на светом окупу под круном Немањином, цара Ду 1 дана, цара Лазара, Милоша Обилићз, Сгарог Југ Богдана, Бошка Југовића, Тонлицу Милана, Косанчић Ивана, Павла Орловића, Бана Страхинића и друге српске јуваке који су, као и он, пали храбро, за Српство. Михаило је оставио стару мајку и децу,, коју ће народ ерпски да прихвати. Наша ће мила земља Срби1а и њима дати што им треба и прихватиће их као децу храброг јунака. РЕЗЕРВНИ ПЕШАДИЈСКИ ПОТПОРУЧНИК 1- Панта М. Радојковић СЛАВНО ПАО НА КРИВОЛАКУ На Петров дан, 29. јуна, преминуо је у нишкој болници од задобивених рана у борби код Криволака, а сахрањен 2 јула у бучјанском гробљу, Панта М. РадОЈковик, из Бучја, резервни пешадијски иотпоручник XIV пешадијског пука II. позива, аугогодишњи деловођа општине бучјанске. Покојни Панта рођен је у селу Бучју 27. јула 1873. године. Још у младим годинама остао је сироче без оца који је у српско-турском рату 1876 године такође

јуначки погинуо. Основну школу свршио је у Бучју, и после школе читајући разне корисне књиге он се трудом својим усавршио и био одличан на перу. Као такав био је дугогодишњи деловођа општински у свом месту рођењз, а вршио је добровољно и друге хуманигарне дужности са највећом преданошћу и тачнош ћу. До поласка у рат био је секретар Земљорадничке Задруге и руководио је пословима бучјанске Стрељачке Дружане, као њен вредни председник. Као друг био је добар искрен и карактеран те је у сваком друштву радо примЈН, а поред тога био је добар домаћин, нежан муж и отац Војничку службу високо је ценио и сграсно волео, па се трудио и положио испит за резервног официра у који је чин произведен и као такав отишао у рат. Своје сељаке, своје ратне другове прикупљао је око себе, храбрио их и помагао, давао новац на зајам и делио с њима и последњи залогај. У чзствовао је у одсудној битки на Куманову и Битољу гди се храбро борио, али је из истих изашао неповређен, док му није сада код Криволака, братоубилачка рука задала смртну рану од које је умро Као што је познато његов пук имао је 19. и 20. јуна да издржи најтежи удаоац Бугара, који су великом снагом навалили да продру код Криволака Храбрећи своја соколе и летећи од једног до другог потпоручника Панту ударило је једно зрно у утробу, његови војнини су га изнели из ватре али му помоћи није било јер је рана била смртна. Скромни општински деловођа показао се на бојном пољу као одличан четовођа, који је свесно и живот жртвовао, само да помогне да се одбије непријатељ, који је са знатно надмоћнијом снагом надирао. Свој живот дао је за Српство и његово име у повесници проширене Србије биће уписано поред осталих влтезова златним словима, као пример ретког пожртво вања за остварење српских идеала. Срнско небо, које је кроз своје свете двери примило толики број српских витезова, примило је и племениту душу Панте у коло дичних Обилића и осгалих славом увенчаних мученика и праведника. 1ои је ери вајннк — Оцене Бтраних ауторитвта Поступно развијање српског напада на целој борбеној линији и суделовање две армије на тешком терену, било је ремек дело комбиноване стратегије. Пуковник Томсон, британски војни аташе, који је са срп ском војском, био изјавио је своје уверење, да ни једна војска у Е-врони не Ои могла превазићи Србе у овом брдском рату. И, одиста, јунаштво, покретност и издржљивост пешадвје, показана умешност потчињених команданата и лакоћа којом цела војна маЈнинерија ради, произво ди код странца највеће дивљење. Поједини штабови су мањи него што је то обичај код армија Великих Сила, нема ту ужурбаности ни мешања од стране штабова о поједине командне јединице и превасходан успех који је постигнут, мооа се приписати свесрдном раду свих родова оружја. Заиста, сваки човек овог чудноватог земљорадничког народа зна инстиктивно тачно где би најбоље у овој војничкој машини могао послужити. Они који су до сада сматрали Бугарску као на^ моћнијег војничког фактора на Балкану морају сада променити мишлење. То ће они учинити у толико пр^ што је овај рат показао свету праву вредносг Срба и што им је дао поверења у саме себе; овај рат је заиста био права благодет за Србе. Ирмин Бартле у „Делн Тепеграфу '