Балкански рат

Број 34

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 541

онако рањен прободен бугарским бајонетом. Убили су га војници бугарски у место да га рањеног однесу у најближу боЛницу. То су недело урадпли баш они Бугари са којгма је требао раме уз раме да се бори при јуришу на једрене и чији је кукавичлук имао он да о ати са својим храбрим војницима. Варварске убице потпуковника Аранђеловића можда и не знају да су убили човека, који је био сведок њиховог кукавичлука на Једрену. Да су знали варвари ко је Аранђеловић можца би заболи још тридесет бајонета у његове груди, можда би на њему извели сва остала зверства, која су тако обилно примењивали у овоме рату. У аналима наших ратова забележена је поред херојске смрти потпуковника Глишића трагичка смрт хероја Аранђеловића. Пет стотина турских лешева по копзних на Сртевици у Младом Нагоричину реванш су за погибију Глишићеву; а сен Аранђеловића устаће из архиве дунавске дивизије 11 позива и гониће варваре из тунџанске дивизије, као што је сен седога Морагонила незахвалног сина. Др Верпир Н. Вајкић.

Нашк заспукши родаљубн ђенет>ал Драг. Франасовић 11РЕДСЕДНИК СРПСКОГ ЦГВВНОГ КРСТА На челу прошлога броја донели смо лак много за служног старог ратника нашег, ђенерала Драгутина Франасови/ја, неуморно вредног председиика главног одбора српског друштва Црвеног Крста, који је стекао неувеле заслуге у два носдедња наша рата. У чланку о деловању нашега Црвеног Крста ми смо с мало речи истакли велике његове заслуге за колосалне успехе Црвенога Крста. Ђенерал Франасовић се као дете поморскога капетана Фрање родио у Цариграду 5. децембра 1842. године. Као лепо школовани двадееетогодишњи младић ступио је у војску 28 анрила 1862. године, а 16. фебруара 1867. године нроизведен је за нотпоручника. 1Јрви српско-турски рат затекао га је као тек нроизведенога капетана друге класе. Одређен је био за ађутанта главног команданта тимочке војске и као такав учествовао је у свима борбама око Зајечара у току августа месеца, а од септембра до примирја учествовао је као ордонанс офицар ири ти мочко моравској војсци у борбама око Кревета. За показану храброст и војничке врлине у првоме рату Франасовић је добио 10. октобра 1876. чин капетана прве класе, и ако је у другој класи био само девет месеци, а већ после 25 дана унапређен је и за — мајора. Уз то је одликован сребрном медаљом за храброст и Та ковским Крстом с мачевима. У другоме рату је као одличан официр био за све време у штабу Внховне Команде. У српско-бугарском рату није учествовао јер је тада био као полишчар члан владе и посланик на страии. После другог рата био је неко време команданг 9. батаљона стајаће војске, а 1879. је постао Књажев ађутант, уз коју је дужност 1883. постао и помоћник начелника штаба команде активне војске. Године 1885. постао је изванредни посланик и пуномоћни министар Србије у Риму. Први нут је министар војни иостао 1885 , а иносграеих дела 1886., па је то био неко време и 1887. Нриликом абдикације Краља Милана био је заступник председника минисгарског савета и министар војни а за тим је постао члан Државнога Савета. Годиие 1890 пензионисан је; ио збацивању краљевског намесништва у првом кабинету Краља Александра 1893. иовтао је миеистар војни, да за мало опет оде у Државни Савет. Министар војни понова је постао 1895. године, 1896. стављен је на расположење, а 1900 пензионисан је и почаствован

положајем Канцелара Краљевских Ордена. По молби је 1903. и те дужности разрешен. За заслуге своје награђен је мкогим високим нашим и страиим орденима. Између осталих одликовања има и звезду Белог Орла другог степена, високо и врло ретко оддиковање у нас. У ранијим ратовима као борац и војсковођа а у носледњим као окај, која се највише старао о нези и лечењу рањеника ђенерал Франасовић достојно се одужио мајци Србији, која ће име уваженога седога ветерана нашег бележити на највиднијим страницама своје нове иеторије међу онима, који су највише донринели, да Србија с сразмерно мало жртава обнови славу Душанове царевине. Староме ђенералу, коме терет година не омета, да с младићском снагом подноси напоре, којн би били терет и за много млађе људе, наша захвалност за његову усрдну службу Отаџбини, којој његове услуге требају још за много љета.

Ошцн 11111:989 п Имнр V , -4

ПЕШ.АДИЈСКИ потлоручник ЖНВОЈНН ИарННКВВНИ вод ик, у 12. пуку цара лазара Славно ПАО на Жедиловачкој Коси. Јунак Живојин поникао у престоници Лазаревој и с пуком који носи име Косовскога Мученика Цар Лазара пошао је са шумадијском дивизијом право на Косово ослободио с друговима Косово од петсголетна ропства, пронео српску заспвудо Аарије и јуначки је као прави витез и Србин, светећи Сливницу, пао на Жедиловачкој Коси 6 јула од небраћа Бугара Слава јунаку славно палом!