Балкански рат

Број М

Страна 540 БАЛКАНСКИ РАТ

— Погибнја потпуковника Радоиира Нранјјеповаћа један је од највећих губитака у рату с Вугарииа. Иронија српско-бугарског савеза добила је опи пљиву и вечиту инкарнацију у мародерском убиству ко манданта IV. прекобројног пешадијског пука, потпуковника Радомира Аранђеловића. Истина, ово што се збива на Балкану од 17. јупа, историјска је иронија на идеју братске љубави и солидарности Срба и Бугара; али је ипак грозна смрт Аранђеловића најречитији израз те ироније. И ако је публиковано много података и детаља о борбама српске војске, ипак је до данас дата врло бледа слика јунаштва и спссобности Радомира Аранђеловића. Као мајор и команд нт I батаљона у VII. пуку д^угога позива, скроман, повучен веома доброга срца, обожаван од својих всјника, Радомир је леп тво1з Нозе Ср(шје

атрввица т Косаву: На пазару. вао све до учешћа српске војске на Једрену, где је после примирја примио команду над четвртим прекобројним пуком, који је имао врло тежак задатак при опсади Једрена И ако до јуриша итвршеног на Једрена 11 — 13 марта његов пук није имао битака са Турцима у вели ком обиму, ипак се и из тих малих сукоба могло да види, да је Аранђеловић и врло способан командант и врло храбар војник. Јуриш на Једрене пак била јс плаТ' форма, на којој се показао Радомир у пуном сјају сво је способности и храбрости. Неколико дана после пада Јеарена говорило се само о његовим подвизима, његовој присебности; он је умео ди проведе свој пук кроз највеће перипетије очајне борбе од тридесет часова и да изађе из ње са неве, оватно мало губитака. По расаореду трупа за напад на Једрене Аранђеловић је имао да наступа као крајње десно крило ду навске дивизије П позива долином реке Арде, одржавајући лево везу са деветим пуком, а десно преко Арде са осмом тунџанском дивизијом. Овом последњом је командовао бугарски генерал Кирков. Терен којим је имао да наступа пук Аранђеловићев био је раван тако да се на њему није налазио ни један природни заклон.

Да би читаоии могли да створе шго вернију слику терена послужићемо се једним поређењем. Ако замислимо да се Турци налазе укопани у бзоградском горњем граду где је зграда Главног ђенералштаба, а са фронтом према подофицирској школи, онда је равница у доњем граду, где су касарне, слична равници на којој је оњрисао Аранђеловић са својим пуком. Правац на ступања био би од јеврејске махале ка Сави. Тешкоћа положаја лежала је у томе, што је Аранђеловић био изложен не само ватри са фронта према себи, већ и много опаснијој ватри са узвишења на левој страни. Чувена Бела Могила, око које је проливено толико срп ске крви, налазила се према пуку Арзнђеловићевом на онг м месту, где субзраке у горњем грацу, у којима је сада болница. Кретање је почето у три сата ујутру. И кад је освануо дан, Аранђеловићев се четврти прекобројни пук иалазио у продужењу десног крила Беле Могил«., тзко да су Турци са Беле М 01 иле могли ца сипају ватру прово у бок његове војскз Али је Аран ђеловић још пре сванућа ттко идеално укопао своју јединицу. да је стрзховита турска ватра целог дванаестог мзрта и са фронта и са бока нанела његовом ПЈКу минимум шгете. Једна турска батерија гађала је цео дан у ровове његс ве I ојске, ттко рећи без успеха. Кад је Аранђеловић рапортирао свом команданту да је стигао на линију одре ђену му наредбом, јавио је у исто време да тунџанске дивизије која је треба ла да наступа пзралелно са њим, нигде нема: да противно наредби, по којој има помоћу одређенпх знакова да одр жзва везу са њим још никзквог знака живота од ње нпје добио. 12 ог у подне јавлза Аранђеловић своме команданту дивизије понова да тунџанске дивизије још никако нема и молио је да се пита командант блокаде генерал Иванов, где је та дивизија, која треба да привуче на себе непријатеља са десног крила и да је његовим изостајањем његов пук, који јепрематоме испао и сувише напред, изложем ватри са фронта, левог бока и дгснсг бока, који не видећи пред собом непријат-ља почиње да обасипа стрзховиту ватру на њега. Тунџшска је дивизија изостала за пуних дванаест сати, те је Аранђеловић морао да примн на себе непријатељску ватру, коју је она требала да привуче. Из те ситугпијз извео је Аранђеловић као што већ рекосмо, свој пук са невероватно мало губитака О улози, коју је Аранђеловић са својим пуком и мао у српско бугарском рату, не можемо још да пишемо али једно можемо читаоцима да саопштимо. Он је са својим пуком имао залагак сличап задатку шумадијске дивизије првог позива, то је био летећи пук који се невероватном брзином кретао са једне позиције на другу, где год је била потреба за појачањем. Од првих дана сукоба са Бугзрима у војничким круговима се говори о Радомиру Аранћеловићу као једном од најспособнијих команданта пукова. Командант дунав ске дивизије се понссио двојицом младих офипира: Радомиром Аранђеловићем и др. Тошам Павливићем. У официрским је круговима било неподет.ено мишљење да ни у најбољој војсци на сзету нема бољих команданата пукова, но шго су се показали у последњим балканским ратовимз: Масаловић, Миливој Стојановић, Ђура Докић, Аранђеловић и још неколико већином млађих официра. Врховна команда јавила је, да је Радомир Аран ђеловић прво рањен од бугарског куршума, а затим