Балкански рат

Број 34

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 539

чена борба. Храбри дринци били су засути пушчаном и артиљеријском ватром. Поред све храбрости и по жртвовање било је немогућно задржати непријатеља, који је био неколико пута јачи. После огорчене борбе од неколико сати један део наших војника пробио се кроз непријатељске редове, други је остао на бојишту. Кад су се бугарске трупе приближиле на неколико десетина метара, позвале су мајоре Стојковића и Костића да се предаду. Обздба мајора у један глас грмнуше: „Српски се официр, сгоко бугарска, не предаје“. Ооојица истовремено прислонише саоје бровнинге на слепоочну кост и одузевши себи животе избегоше срамоту да постану бугарски заробљеници.

ШшЏџ —■ Резултат пописа становништва Према попису становзигатва, што су га у варошима нозе Србије извршиле војне властн поједини градови у ново-ослобођеном делу Србије имају становника: Битољ 59.856, Скопље 47.38Ј, Марков Прилин 21.783, Призрен 21.244, Приштина 18.174, Велее 16.624, Ђаковица 14.500, Нови Пазар 13.434, Охрид 11,038, Дебар 10.169, Тетово 10.070, Митровица на Косову 9354, Пљевље 7935, Крушево 7903, Ђевђелија 6000, Кавадар 5861, Вучитри 5749, Кичево 5400, Криворечка Паланка 4893, Ресан 4756, Ораховац 4593, Сјеница 4539, Куманово 4421, Феризовић (Урошевац) 4405, Гостивар 4384, Сгруга 4120, Неготин 4050, Пријепоље 3355, Кратово 3020, и Нова Варош 2909. Овде недостаје још пеколпко места као Дојран, Гиљапе, Прешево, Прибој итд. Варошко становништво нове Србије износи преко 400 000 душа. 4 ^ 7 ?16 решавајуће Н№ — На Котн 256. — Из дневннка једног брђанина Један од најтежих момената доживљених у рату са Вугарима, једна од најстрашпијих ноћи, била је ноћ између 20 и 21 јуна. За психичку студију питања о личној егзистенцији, за студију хладнокрвности, храбрости, пожртвовања, ево примера! Ми смо се освестили од препада, Бугари су се разочарали препадом, мп искоришћавамо тај моменат. Трећа армија приорема офанзиву, општи иокрет и пребациваље преко Брегалнице. Кота 256. служи као ослонац одреда од два батаљона IV. и XVI. пука са две брдске батерије III дивизијона, као лепца смрти за извршење задатка целе армије. Иаређење је нздато код села Сушева, покрет се предузима у 1 сахат по поноћи. Пре зоре Кота мора бити иоседнута. Штип је наш. Коме се' укаже нрилика да га обиђе, пре но што, догаав од Велеса, иређе камени мосг пред њиме на Брегалнвци, у оној шттомој и богатој долини која је избраздана и засејана бугарским пешачким и артиљеријским прсјектилима, хтео не хтео поглед мора управити на Коту 256. Не зато, што је природа нарочито обележила т.у Коту, но с тога, што она потпуно заклаља Штип и Брегалницу, тако рећи нред носом онога који у Штнп долази. То је једна већа хумка, изникла у благим таласима, од два ћувика, од којих је па једпом стари штииски градић. Ето тоје тај ниво на коме је било наших око 2500 нешака и топџија, 8 брдских гопова и око 500 коња. Свима оним многобројним косама над Штипом које се конвергентно спуштају Брегалници, целом томе склопу, који је био маневарски ни* во Оугарске армије према нама, начичканим бугарским топовима који нас доминантно гађају у главу још од

иренада, требало ,је'те ноћи подићи, подвући се и примити земаљски огањ и челик! То је била мишоловка г чију смо улогу ми претворили у бедем! Без шума; тако рећи на прстима, цела та маса од људи, коња и материјала пошла је у 1 сах. по поноћи са сушевсквх висова, да је са времена на време тргну, предоче и појачају јој моментално заборављену опасност њене улоге, два бедна бугарска рефлектора изнад Штипа. У 3 сахата јутра стигло се, пешади су већ распоређени и утврђени, брђани су спремили обе своје батерије. На хоризонту поздрављамо зору! Поздрависмо светлост, после ових 2 сахата физичког и душевног заморз, Дубље дишемо и осећамо се јачи, оснажени, очекујући и дискутујући већ о предигри, развоју, свршетку, успеху.,. Посматрам уморена, испијена, неиспавана, неумивена лица нашег војника. Чини ми се, да га руменило зоре крсти. Оа удешава свој под мраком ископани заклон, облаже га и бусењем, као за изложбу, за оцену! На оно неколико већ обрстелих полузрелих кајеија лелуја се највише грање и мешкољи се његова рука!... Прошао је моменат размигаљањз, кад је он морао хтео не хтео да мисли о опасности, дошав довде ћутећи. Сад је на коњу! Бугарске комите од Новог Села и са градића откриле су наше присуство. Њихове пушке биле су сигнал свпма бугарским топовима око нас да изору Коту 256., да је прошарају избацчв масу муниције, да једва нађе кога од нас или од наших коњз. Кота је била као запаљена, она је врнла од пушке и тона, и у моменту када је Бугарин мислио да је сагорена и у темељу и покушао да јој загледа и у дно, његове прве избачене редове поздравпла је на 200 метара картечна паљба наших брђана. Кота је остала наша! Најређи момееат за топџију и иреставка уобразиљи то је картечна паљба, нарочито под оваквам околностима извршена. Живи огањ, хиљаде куглица и паклени пуцањ, који као бујкцг носи све што је пред топом. То су моменти, када се већ упада у батерију и када се мисли само на смрт! Живи сведок грозоте овога трееутка биће оно неколико брђана, нз чијих се уста п данас разлеже једиии узвик: „Картеч"!.. ј. Лишиара к рату - Отаџбина је са железни' арииа задовољна Железничтри су у оба рага имали тешку и напорну службу, а железнице врло важну улогу. Железнице и особче много су допринели успесима српске војске на бојном пољу. Жеоезнице су припомогле, да војска увек благовремено стигне тамо где је најпотребнија. О улози железница и заслугама Железничара у нашим ратовима могла би се писати читава књига. Место тога ми ћемо овде забележити једно кратко, али врло речито признање изречено им са најнадлежнијег места. Шеф војно железничке инспекцнје, у Врховној Команди упутио је железничком удружењу, на дан његове славе, следећи телеграм; „Железничари, срећна вам слава!! Данашњи светли празник дочекујеге на ратишту као победиоци у борби, која даноноћно траје осам месеци. Железничари, втаџбииа је с вама задовољна , она се с вами поноси, јер сте за њену славу и величину поднели велике напоре. Инепекција забележиће златним словима -ваш труц и в ш/ успед, потомцима за иример, пама па славу\ Нека вас пагрон ваше установе ободри на истрајност до краја. Живели!“