Балкански рат

Страна 538

БАЛКАНСКИ РАТ

Врој %4

Борбе с Арнаутнпа око Прнзрена

- Ц 13.

септвиОра. —

13. септембра прешли су Арнаути Дрим испод Васјата, код кога је била као посада јехна наша чета, и одмах је нападну. Пошто су били несравњено јачи по снази, то су слабу посаду напали једнозремено са свих страна, па одмах за тим посели све околне висо ве и чету, која се повчачила, потпуно опколели у јед ној дубокој јарЈЗи и уништили је, Тако су исто прошле и слабе посзде на Калису и Буштерици, само шго је командир чете са Калиса, потпоручник Минић ипак успео, да им противустане целога дана, па се ноћу пробио кроз њих и стигао срећно у састав сзога батаљона. Разуме се, да је ссгавио много мртвих и рањених. Кад су на тај начин успешно нрешли Дрим и пробили слаби застор нашег граничног фронта, тада су опијени тим свој ш успесима, са ужасном и дивљачком дреком кренули даље. Једним делом су се задржали према нашим слабијим деловима на Ујмишту, а другим — јачим — крену преко Горе правцем Враниште — Призрен. Покрет ових разбојника био је до бро организован, слабе посаде су се морале повлачити и за Арнауте није престављало велику тешкоћу, да наставе продирање кроз нашу територију. На Враништу су такофе разбили једну нашу добровољачку четицу и одмах ту поставе своје власти. Пошто је Вранишге среско место горског среза, то и Арнаути одмах поставе ту свога кајмакама, који се одмах даде у посао. Летели су расписи на све страие, — позивали су се сународници на оружје. Ту се обећавало, преклињало и претило свима и свакоме ко , се не би заложио за свету арнаутску ствар. Интересантна је њихова архива из времена њихове кратке владавине у Враништу и околини Призрена коју смо касније нашли. И одмах се растрчаше гласници на све стране да јавеу села, која се још нису дигла, да је куцнуо давно жељени ,и тако дуго очекиваги час, а села на правцу којим су наши разбијени делови пре дњих чета оступали, устајала су без позива и тукла наше војнике. У брзо су затрештали гочеви и кроз најзабаченија села и чувени зликозци мрачне Љуме, кретоше да помогну своју браћу. И тако је та арнаутска војска расла и напредовала двема колонама. Једна колона је ишла преко села Беле ка Коритнику, и њоме је командовао МехмедБег од Дебра, а друга је ишла од Љум Куле друмом право поред Дрима, и њом је командовао нски Муста фа-Ага, Обе колоне које су бројале укупно преко три хиљаде људи, појавиле су се већ 17. септембра у непосредној близини Призрена и завладале положајима у непосредној близини овога древнсг српског града. Положаји Гури Дервент, Коритник и сстали, који доминирају Призреном, били су већ 18 у њиховим рукама У Призрену је настала паника. Варош је потпуно затворена. Све је живо умирало од страха. Људи су узимали пушке и јављали се на службу војсци. Командант месга наредио је да се прун је разда грађанима и да се образују добровољачки одреди за одбрану вароши. Трговци, свештеници, професори, учитељи, бо< гослови, — све је то са пушком трчало и стављало се под команду официра. Али у томе већ почеше пристизати Призрену и појачања, и одмах излазити на полоради поткрепл>ења слабих чета X. пука, које су

Ш ШЕЗИЕ ГР1Е ВОЈСКЕ

МИНИСТАР ВОЈНИ

уз припомоћ артиљерије ипак успевале да дотле бране Призрен. 19. септембра наређен је опшги напад на Арнауте, који се били утврдили на веома јаким положајима Гури Дервент. Наше трупе нису биле још довољно јаке да би могле у току тога дана завладати тим положајима, чије камените стране готово вертикално падају на ниже, а са чијих. гребена сипају Арнаути најжешћу вагру. Сутра дан 20 предузет је поновни напад. Арнаути су се борили упорно. Они имају своју нарочиту тактику, — арнаутску тактику — и престављају собом жилавог непријатеља. У тренутку када су наше трупе највише ангажоване према арнаутским деловима, који су нам ча фронту, појављују се многи од њих и са бокова и из позадине, — ничу са свих страна, халачу дивљачки и нзпада|у безочпо. Ти њихови обиласци могу се протумачити само на тај начин, што и сва окол на села усгају на оружје и јуришају на наше војнике. Било је случајева, да су чак и секирама убијали војнике, Али 20. септембра по подне већ су ее нападачи почели колебати, јер напалу наших трупа на Гури-Дервент садејствовао је и силан напад од се ла Жура, а и озго са Коритника кретао се један одред, који се пробио од Љум-Куле. Око 2Уа часа по по вне су већ поједине групе г.очеле одступати, а измеђуЗ-4 часа Гури Дервент је био у нашим рукама. Тетовска колона, у јачини два батаљона 7. пука такође се појавила озго са Шара, а одред из Пишкопеје приближавао се Бицану и па тај начин су Арнаути били потпуно опкољени. Војска ових разбојника опкољена је по селима на нгшој територији, а остатак је иобегао кроз дивље и пу сте гудуре Љуме, кроз које се само Арнаути знају провући и пребегао је преко Дрима. И кад је наша колона почела гоњење, онда је по селима смирено дочекају мирни грађани, који грде арамије које им не дају мирно живети, љубе руке „команданту", клањају се и теменају и стављају на услугу. А међутим то су баш они исти који су се пре дан два са пушком у руци кретали противу тих истих нзших трупа и убијали наше војнике Ово је можда један од најподлијих и најбезочнијих народа, при томе су тако дивљачни, да кад су сами носгају страшни и опасни. Пре годину дана ми смо им дали све; дали смо им слободу —- ону слободу за којом толнки много и много културнији народи вапију, и примили их као равне себи. Ми смо их хранили, ми издржавали, јер су њихови крајеви сиромашни и пусти. И сад нам они овако враћају сва та наша доброчинства. Кад је тако, и кад код њих не помажу човечанске мере, — онда, онда смо их морали у интересу опште српске ствари казнити и то врло осетно казнити

Зорбас

Какав

]Е ерПСКН РОЈННК шне, ап' ое не предаје У борби пред Штппом два наша пешадијска мајора, Мирко Костић и Вота Стојковић, показали су чуда од јунаштва, Њихове батаљоне Бугари су препадом напали и опколили их са свих етраиа. Развила се огор