Балкански рат

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Број 35

Страиа 557

Два брата — два рака — Блавно палн у борбн с Бугарнпа Угледна сељачка кућа Животе Томића из Водња, у смедеревском округу, послала је на бојно поље два своја стуба Радована и Радивоја и оба су јуначки нали и тиме остарела ода оставили у пустој кући, да вечно тугује, јер је у њима изгубио све што је имао и годинама подизао. Радивоје је сво време оисаде провео под Једреном, где је целе зиме излагао свој живот за Бугаре, да поеле неколико месеци и он и једини му брат падне од небратске руке тих истих Бугара. У крвавом сукобу на Великом Говедарнику 6. јула јуначки је нао Радивоје. Сазнавши за погибију свога љуб.љеног брата потпоручник Радован је горео од нестрпљења, да освети братовљеву смрт. ГТрилика му се ускоро указала баш на том истом Говедарннку, на коме је Радован с исуканом сабљом свој вод иовео на јуриш на Бугаре. У крвавој борби између 7, и 8 јула и Радован је пао као нрави витез и јунак. Радован је био интелигентан занатлија, машин бравар, ко ји је обишао Европу и владао с неколико језика. Као разуман иривредник вратио се очеву дому у комо је водио рационалну економију, која је била за угдед целоме срезу. У томе му је млађи брат Радавоје био десна рука. Живота Томић је изгубио све што је имао ал’ он ноносна чела може рећи, да је за Стаџбину принео највећу жртву. Слава славно палим Томи ћнма.

Редов IV. прекобројног пука РаднвојЕ Ж. Топић Сдавно пао на Великом Говедарнику

Резервни пешадијеки потпоручник Радован Ж, Топић Славно пао на Великом Говедарнику

Жртве своје дужностн — Железнннари Ш грабове својнх за Отаџбину палих другова обепежити споменицниа. У рату са Турцима, Арнаутима и Бугарима, у рагу који је крунисан осветом светога нгм Косова и покајањем Сливнице, и српски железничари играли су важну улогу и имали свој удео пун части. И ако нису сви били у борбеном строју са пушком и мачем у руци, они су исто тако, без пушке и мача изложени били не малој опасности по свој живот. као и драги нам јунаци еа Куманова, Везирова Моста и Брегалнице. У овој борби, борби у позадини, где су српски железничари тако величанствено осветлали свој образ, имају они своје хероје и јунаке, Имад) своје рањенике, а имају и своје непрежаљене — иокојнине. Рањен је и нога је ампутирана Манојлу Муратовику маневристи при судару у Струмици; рањен је и лева рука је ампутована Илији Живкоаићу маневристи у Нишу; а при експлозији казана у Велесу погинуо је Цветно Илић, кочничар, ужасној болести колере подлегоше као жртве рата Милош Ристић контролор, Рајко Лндрејић и Милвнко 'Борђевић маневристе и кочничари београдске станице, Карло Пијачентини , надзорник тунела у Нишу и Милан Митровић надзорник пруге у Велесу, у месецу августу преминуо је од пегавог тифуса Вора Ђорђевић приправник у Велесу; Ар-

наути исекоше и унаказише на Ве^ировом Мосту Владимира Валенчу чиновника дирекцијског у пензији, а у крвавој борби на Говедарнику положи свој живот за Отаџбину Милан Трифуновић.. чиновник машинског оделења. Ове гробове, гробове тешке, оп.нше и заморне службе у рату, живи железничари решили су, да обе леже видним знацима — подизањем надгробних споменика својим друговима, на местима где су погребени На овај начин живи железничари хоће да се оду-. же сенима својих палих другова и покажу поколењима железничарским како су они, њихови савременици, умели да цене пале жртве за ослобођење и славу Српства. И ако су сви мање-више у тешким материјалним приликама, ипак је дао сваки железничар што је више могао, да би били у стању подићи што угледније споменике свима својим палим херојима у служби Отаџбине, без разлике звања и положаја, јер они приложише на олтар Отаџбине све, па, и — животе своје. Прилоге скупља нарочити Јдбор за подизање надгробннх шиеника железнннкни херојииа папни у рату 10121913“, у коме су председник „Клуба српских железничара" Јевтнпир Д. Поповнћ, виши контролор, шеф београдске железничке станице; и председцик „Удружења железничара Краљевине Србије“, Јооан Бтанојевнћ, контролор железничке дирекције; а благајник је Милан Ст. Ристић, главни благајник железничке дирекције.