Балкански рат

ВАЛКЛНСКИ РАТ

број

Страна 5&6

је оперисала противу Срба, Пао је у 35 години, после петнаест година одличне учитељске службе, оставивпш уцвељену супругу и незбринуту сирочад, да се попосе гробом и диче успоменом свога друга и родитељаЛок. ПешиН био је одличан ђак учитељске школе, способан учитељ* вредан јавни радник, примеран грађанин, одличан родољуб, који је свесно свој живот дао за велику идеју. РЕЗЕРВНИ НАРЕДНИК 1' Апвксондап Шнхајповић Сриско-бугарски рат стао је Србију и сриски на> род огромних и тегаких губутака. Масу најидеалнијих и најинтелигентнијих људи изгубила је Србија. У те ненакнадиме губитке наше, пада и херојска смртјидеалног Ллексанцра — Лце Р. Мпхајлоппћа, учитеља из Рогојевца, који је био тешко рањен у борбу од 18 јуна на Овчем Пољу, а 19 јупа 1913 умро у Скопљу од за добивених рана. Александар је учитељевао свега 2 године: у Но* вом Милановцу и последњи пут у Рогојевцу. У ђачкој чети га је затекла мобилизација и пошао је урат да се бори против Турака за величину и уједињење Српства. Отишао је да се бори за идеју национализма Чији је он био убеђени пропагатор. Његова смртјестрашан пораз за његоЕе честите родитеље, који су у Аци гледали идеал свога живота и оствареп сан својих родитељских жеља. Као учитељ Аца је спадао у ред најодличнијих уЧитеља, какви су Србији у ово време били шајпотребнији. Још прве године свога учитељеваља издао је у друштву са једним другом књигу: „Нови Предавач“, која садржи велики број обрађепих предавања и из свих наставштх предмега, који се предају у основиој школи Превео је чувепо педагошко дело Скворцова „Заииеи из педагогике". Сем тога свз до смрти је радио па пашим педагошким листовима. Ацаће вечито живети у сећању свију оннх који цене жртве за Отаџбииу.

Како јунак ркрв — Брбин и ш боји оиртн Пред Кумановом борба ужасна, Маша Стојковић, поручвик командир 4 чете, 2. батаљона, 7. пука Краља Петра (слика на 44 страни) са сабљом у руци соколи своје војнике, који су полегали и осули плотуне на непријатеља. Миша шета иоред војника, посматра догледом непријатеља и издаје заповести. Одређује даљину, положај, храбри своје људе. Војници му говоре: — Лезите г. поручниче, погинућете. —- Пали! одговори поручник. — Склони се, пашћеш, говоре му другови. — Војници, ви сте Срби, покажите се сад шта вредите, одговара на то јунак. Ни молбе ни преклињања не помогоше, Храбри поручник осгаде стојећи, а око њега зујаху куршуми и гранате. — Храбро, храбро, узвикну он мирно и у том тренутку кроз ваздух жалосно зафијука једна граната, не распршта се, него онако цела удари поручника у котлац -- глава му одлете. Војкици видеше тело поручника без главе, како са занија мало и сруши се. Витез је погинуо са саблом у руци. •— Поручник пзде, јуриш, ура, повикаше војници, <5—-з) Оеветнтн Косова и Слнвннце ПЕШАДИЈСКИ МАЈОР | Станко Главашевић Мајор Станко од како је поносио се својиМ пореклом и дичио својим прадедом Станојем Главашем, а како је првога дана ступио у борбу трудио се, да буде достојан праунук великога Станоја и био је јунак, који је са осмехом на уснама и правим душевним задовољством јурио тамо, где је смрт најнемилосрдније коспла. Тако се као командир 2. чете, 1. батал>она, 4. пешаднјскога пука Стевана Немање, као јунак истакао на Куманову, Прилипу, Бакарном Гумну, и на Битољу као и у свима борбама с Бугарима. Јунаку који је прошао толике окршаје не би суђено, да падне на крвавом ограшју од непријатељске пушко или топа, но паде као жртве несрећне кодере, којој је подлегао 3. јула 19 3. у 43 години свога честптога живота. Пок, мајор Главашевмћ је за показано јунаштво пред непријатељем за први рат одлпкован златном медаљом за храброст и награђен мајорским чином* У рату с Бугарима потпуно је оправдао ов > одлпковање, Оставља поред друге роцбине, неутешну удовнцу Драгу, која се настанпла у Велесу, да чува гроб свога незаборављенога војна чијим се пменом може поноситп. пЕшадиЈсеш маЈоР 1- Б у ф 0 о н н ј е Н п н н ч и Ћ Приликом мучког папада ариаутских хорда, у очи објаве рата, на Мердарима, тешко је раЕвен пешадијсЕШ капетан Софроније Илинчић, ађутапт команданта другог пешадијског пука другога позива. Мучки нападнут трећп пук се нашао у тешкој ситуаци ји, те му је хитпо послат у појачане други пук, Кшетаи Софроннје у одсудиом часу излетео је са једним јачим одељењем испред саке м рдарске карауле, кгји је простор био обасут пакленом турском пешадијском ватром. Извођењем тога оделења на тај положЕЕЈ и отварањем паЕшене брзе паљбе са наше страпе Софроиије је успео да одбије и последњи покушај турски-арнаутски, али је том приликом тешгед рањен. Од те ране је умро 26 фебруара 1913. у Бечу, пренешен је и сахра-

1шрал Пвтар Бајовнћ, нопандант ерпеког преконоревог Ши и Бсад Паша Топтанн главкн кошандант Окадра, и српшм, шшогарсшГн турсииог офицнрнпа после тшт Бкадра